VELIKA POBEDA: Putin još šest godina u Kremlju

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA

VOLjOM velike većine građana aktuelni predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin (66) će i narednih šest godina ostati na toj funkciji.

Da mu niko ne može preoteti glavnu fotelju u Kremlju znalo se odavno, pa je jedina neizvesnost nedeljnih izbora bila ko će osvojiti drugo mesto i kakva će biti izlaznost. Putin je po tradiciji došao da glasa u zgradu Akademije nauka gde se nalazi biralište broj 2151. Novinari su ga pitali koji bi za njega bio dobar izborni rezultat, a on je odgovorio: - Bilo koji koji mi daje pravo da obavljam funkciju predsednika države.

Putinu će od pobede biti mnogo teže da ispuni data obećanja od čega zavisi kakav će mu biti kraj karijere. On je postavio cilj da ruska privreda bude među pet najmoćnijih u svetu. Preduslov za to je brži tehnološki razvoj. Bez jačanja privrede, ne može se dići standard građana jer je sada oko 20 miliona onih koji veoma teško žive. Korupcija je hronična bolest Rusije za koju Putin tvrdi da je opasnija od NATO. Sve te probleme Putin i njegov tim moraju rešavati u teškim uslovima, pod sankcijama, koje će sigurno dugo trajati.

PROČITAJTE JOŠ: PUTIN PONOVO PREDSEDNIK RUSIJE: Njegov najbolji rezultat ikada, 50 miliona građana glasalo za njega

Kad se sve to zna onda se lako razume zašto je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, inače Putinov prijatelj, nedavno kazao: - Postoje dve dužnosti na kojima nikad ne bih hteo da budem. Jedna je mesto rimskog pape, a druga mesto predsednika Rusije.

PROČITAJTE JOŠ: PUTIN: Rusiji nije mesto pored ve-cea, Merkelova mi donosi pivo, bolje je ne raspravljati se sa mnom, zašto se nikada ne ljutim(VIDEO)

Putin je odavno oduzeo najstarijoj partiji KPRF najrevnosnije glasače, a to su veterani i penzioneri, kojih je u Rusiji oko 40 miliona. Reformom armije i rešavanjem egzistencijalnih pitanja, Putin je na svoju stranu dobio i pripadnike vojske. Ako se tome dodaju i studenti, kao i armija činovnika koja uvek glasa za onog ko ima najveće izglede za pobedu, onda je jasno da niko nije imao šansu da poljulja Putinovu harizmu. Svestan svoje popularnosti, Putin je i odlučio da ide kao samostalni kandidat na izbore jer Jedinstvena Rusija i tako živi od njegovog autoriteta.

Vlasti su od nedeljnih izbora napravile praznik i veliko veselje. Održani su brojni koncerti za one koji su odlučili da idu na glasanje. Ova zima se u Rusiji odužila, pa se samo u južnim regionima osećalo da dolazi proleće. Ali napravljena je takva atmosfera da su čak i na krajnjem severu i severoistoku, pri vrlo niskim temperaturama, ljudi dolazili da glasaju.

Zbog velike razlike u vremenu, stanovnici ruskog Dalekog istoka na Kamčatki i Čuhotki počeli su da glasaju po moskovskom vremenu u subotu u 23 sata i pri temperaturama koje su negde bile 40 ispod nule, ali ni to nije zaustavilo glasače. Na Čuhotki i Kamčatki je glasalo 76 posto stanovništva koje je imalo pravo glasa.

I u Sibiru je procenat izlaska na birališta bio vrlo visok, ali to je slabo naseljen deo Rusije, pa su o pobedniku odlučili glasovi stanovnika koji žive u evropskom delu zemlje, dakle do Urala.

Prvi put su u nedelju stanovnici Krima glasali na predsedničkim izborima Rusije. Pravo glasa na tom poluostrvu ima 1,8 miliona građana.

Vojnici glasaju u Rostovu na Donu

Na izborima u Čečeniji i ovog puta je bio vrlo visok procenat izlaska. Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov, koji sebe naziva "Putinovim vojnikom" kaže da na biralištima nije bilo nikakvih ekscesa. U Ingušetiji je glasao Apaz Ilijev, stanovnik planinskog sela koji ima čak 122 godine. Zbog njegove starosti, članovi izborne komisije su došli kod njega kući.

Ove godine je 66 osoba bilo zainteresovano da učestvuje na predsedničkim izborima. Neki nisu mogli da ispune kriterijume, dok je lidera "male opozicije" i borca protiv korupcije Alekseja Navaljnog sprečio zakon koji ne dozvoljava da čovek koji je krivično kažnjavan može da bude predsednik države.

Tako su se na listi predsedničkih kandidata, pored Vladimira Putina, našli veteran Vladimir Žirinovski, zatim predstavnik KPRF Pavel Grudinjin, TV novinarka Ksenija Sopčak, ćerka nekadašnjeg Putinovog šefa, a sada pokojnog gradonačelnika Sankt Peterburga Anatolija Sopčaka. Predsednički kandidati su bili lider i osnivač partije Jabloko Grigorij Javlinski, profesor dr Sergej Baburin koga je predložio Ruski narodni savez, te lider Partije rasta Boris Titov koji je ujedno i zaštitnik prava preduzetnika Rusije, kao i deklarisani staljinista Maksim Surajkin, lider partije Komunisti Rusije.

Predsednica CIK-a Ela Pamfilova juče je izjavila da su hakeri iz 15 zemalja pokušali da uđu na sajt izborne komisije, ali su osujećeni.

Predsedničke izbore u Rusiji u nedelju je pratilo više od hiljadu i po posmatrača iz inostranstva, što je rekordan broj.

Kao što je i bilo najavljeno, u Ukrajini nisu dozvolili građanima Rusije da glasaju. Osim u Kijevu, Rusi su sprečeni da glasaju i u Odesi i Lavovu. Interesantna je "neutralna reakcija" OEBS-a čiji je predstavnik izjavio da taj problem zajednički treba da reše Kijev i Moskva.

GLASANjE I U SRBIJI

Ruski državljani koji žive i rade u Srbiji juče su mogli da glasaju u Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, ali i prvi put van Beograda, u Novom Sadu i Nišu, u prostorijama Društva srpsko-ruskog prijateljstva i ruskih sunarodnika "Naisus".

"PATRIOTSKI"

POZNATI francuski glumac Žerar Depardje, koji pored francuskog ima i rusko državljanstvo, glasao je na predsednički izborima u ruskoj ambasadi u Parizu. Kad su ga novinari pitali sa kakvim je osećanjima glasao, odgovorio je: - Patriotskim.

GLASAJU UZ HRANU I MUZIKU

OBIŠLI smo nekoliko biračkih mesta u Moskvi. Domaćini su nam dozvolili da pogledamo šta god smo tražili od biračkog materijala i spiskova. Ima dosta posmatrača i ogromno je interesovanje za izbore.

Ovo za "Novosti" kaže Vladimir Đukanović, poslanik SNS koji je juče, sa još nekoliko naših parlamentaraca, obišao nekoliko biračkih mesta na izborima za predsednika Ruske Federacije, kao posmatrač na poziv Dume.

- Na ulazu u biračka mesta može da se kupi i hrana, a ispred se sa razglasa čuje muzika i to su uglavnom pesme kojima se Rusi pozivaju da glasaju. Tu su zastave oblasti na kojem se mesto nalazi - objašnjava Đukanović. - Posebno su nam bile zanimljive mašine koje su sada eksperimentalno počeli da koriste i u koje građani ubacuju glasačke listiće. Sreli smo na mestima kontrolore iz brojnih zemalja, predstavnike Meksika, Južne Afrike...

- Posebno mi je bilo zanimljivo kada sam primetio među kontrolorima izbora majke koje su povele i bebe. One su sa decom u naručju proveravale da li je sve u redu na biračkom mestu - kaže za naš list Đukanović. S. S. R.