ŽIVOT POSVETILE NAUCI: Budućnost je u Srbiji

Njih dve vezuje ljubav prema nauci, nagrada "Gavrilo Princip" i to što su obe, kako kažu, izmeštene iz svog matičnog okruženja.

Mlade naučnice Nedeljka Bjelanović i Božica Slavković Mirić došle su u Beograd silom prilika, Nedeljka iz Sarajeva, Božica iz Prizrena. U Beogradu su, kako kažu, našle svoj dom, osnovale porodicu i posvetile se nauci - Nedeljka književnosti, Božica istoriji. Njihovi doktorski radovi štampani su kao knjige, a na konkursu za nagradu "Gavrilo Princip", koja se dodeljuje za dve kategorije - nacionalna istorija i srpski jezik i književnost - pobedile su upravo one.

Pročitajte još - Srpski naučnik pomera granice: Stvaram nož za operaciju u pet dimenzija

Njih dve imaju i jedan princip - nipošto ne žele da odu iz Srbije i svoju sreću okušaju u inostranstvu.

Na to nisu pomišljale ni dok su godinama tražile posao, do koga nije bilo lako doći. Ipak, danas rade u naučnim ustanovama - Nedeljka u Institutu za književnost i umetnost, a Božica u Institutu za noviju istoriju.

- Doktorirala sam na katedri za srpski jezik i književnost na temu proze Momčila Nastasijevića - priča Nedeljka. - Disertacija je pretočena u knjigu "Odbegla tajna", koja je i nagrađena.

Zašto se opredilila baš za Nastasijevića?

- Motivisale su me njegova ljubav i pažnja prema jeziku, eksperimentalne forme koje koristi u pripovedanju, poetika, zagonetke i tajne - priča za "Novosti" ova mlada naučnica. - Ko prvi put čita Nastasijevića, ne može da pronikne o čemu se radi, već mora da hoda kroz jezik i vodi borbu da razume. Moja borba počela je dok sam pripremala ispit, a nastavilo se borbom da doktoriram. U Nastasijevićevom delu ujedinile su se dve moje velike ljubavi - jezik i književnost i dok sam spremala ispit i doktorski rad sve vreme sam morala da istražujem i nauku o jeziku koliko i nauku o književnosti.

S druge strane, njena koleginica Božica Slavković Mirić svoj naučni rad posvetila je rodnoj grudi - Kosovu i Metohiji.

- Još od osnovnih studija želela sam da se bavim istraživanjem istorije Kosova i Metohije ili srpsko-albanskim odnosima - kaže ona za naš list.

I njen doktorski rad štampan je kao knjiga pod nazivom "Političke, ekonomske i kulturne prilike na Kosovu i Metohiji 1929-1941", i takođe je nagrađen.

Građa koja joj je bila potrebna za doktorsku disertaciju, a koja se nalazi na Kosovu i Metohiji, bila joj je nedostupna, pa je materijal prikupljala u Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srbije i Vojnom arhivu.

U rodni Prizren Božica rado ide kada se za to ukaže prilika. Kaže da je Prizren bio i ostao carski grad, te da ni nastojanja Albanaca da izmene arhitekturu grada nisu ubila taj duh.

Nedeljka kaže da je imala veliku šansu da ode u Bamberg u Nemačkoj da drži nastavu, ali je u međuvremenu zasnovala porodicu i odustala je od odlaska.

- Nije mi žao što nisam otišla - naglašava ona.

Božica nije ni pokušavala da napusti zemlju, jer su, ističe, njen posao i budućnost vezani isključivo za Srbiju.