Srpski naučnik pomera granice: Stvaram nož za operaciju u pet dimenzija

IZGRADILI smo nauku na bazi onoga što vidimo i što budnom svesti možemo da saznamo, a to je svega od tri do pet odsto stvarnosti. Mi znamo da postoji još nešto što je preostalih 95! U ovom prostoru ("tamnom vilajetu") nalazi se budućnost nauke ljudske civilizacije.

Ovako, u razgovoru za "Novosti", razmišlja profesor dr Đuro Koruga, pionir nanotehnologija u Srbiji, čovek koji je davne 1985. godine na Mašinskom fakultetu osnovao Centar za molekularne mašine, prvu univerzitetsku nanolaboratoriju u Evropi. Profesor Koruga, sa zajedničkim doktoratom na Mašinskom i Medicinskom fakultetu u Beogradu, smatra da univerzum ima pet dimenzija i da smo mi mikrokosmos, petodimenzionalna bića, koja su ispunila trodimenzionalni prostor. Ono što zovemo ljudska duša, tvrdi, jeste materijalno-energetsko-informacioni entitet koji teži četiri grama. Ne krije da su ga snovi vodili do svetski priznatih otkrića i da će nanotehnologije i veštačka inteligencija odrediti budućnost ljudskog roda.

- Kakva će nam biti budućnost, zavisi od čoveka. Mi ne znamo da li je ljudski rod ukras lica lepe žene ili je kancer ove planete. Koliko god da je važno ulaganje u nanotehnologije važno je i ulaganje u razvoj ljudske svesti. Jer, mala svest, a velika tehnologija i, sami sebe ćemo lako uništiti.

* Šta se danas događa u svetu nanotehnologija?

- U SAD, Japanu, Rusiji, zapadnoj Evropi i Kini traje ozbiljna trka ko će više ovladati ovim tehnologijama. Ulažu se milijarde dolara u javna istraživanja, dok se u vojnim laboratorijama troše višestruko veće sume novca. Tri glavna pravca u istraživanju i razvoju u zemljama EU su u oblastima primene nanotehnologija u dijagnostici, regenerativnoj medicini i terapiji. U okviru dijagnostike polazi se od postojećih mogućnosti primene kvantnih tačaka za veoma kvalitetno snimanje tkiva, pa sve do izrade multimodalnih kamera i nanorobota koji će iznutra snimati tkivo i vršiti reparaciju. U farmaciji su zahvaljujući ovim tehnologijama stvoreni efikasni lekovi za mnoge bolesti. U vojnoj primeni, plašim se, zloupotreba nanotehnologija ima neslućene mogućnosti.

* Da pojasnimo veličinu nano?

- Nanometar je milijarditi deo metra ili milion puta manji od milimetra. U nanoveličinama svojstva materijala - električna, optička, fizička, hemijska, različita su od svojstava materijala u uobičajenoj veličini.

* Kako se uopšte dobijaju ovi materijali?

- Recimo, ugljenik C60 se dobija kada grafit stavimo u reaktor sa helijumom pod odgovarajućim pritiskom i pustimo odgovarajuću struju. Stvara se plazma koja hlađanjem drugačije slaže atome ugljenika dobijenih iz grafita. Konkretno može praviti strukture slične biološkim mikrotabulama (cevčice prečnika 24 nanometra) ili klatrin (sfera kao fudbalska lopta) čiji je prečnik 84 nanometra.

* U prvoj knjizi u svetu posvećenoj molekulu ugljenika iz 1993, vi ste prvopotpisan kao autor, a iza vas još četiri svetska naučnika!

- Ugljenik C60 je u cenjenom časopisu "Nauka" (Science) 1991. proglašen za molekul godine, a izdavačka kuća "Elsavir" iz Holandije odlučila je da ga šire prikaže naučnoj zajednici. Usred sankcija, ratova u regionu, saznali su da mi na Mašinskom fakultetu sarađujemo sa Univerzitetom u Arizoni i radimo nešto vezano za C60 i zamolili nas da napišemo zajedničku knjigu. Mi smo te 1992. bili u uzletu u molekularnoj elektronici i nanotehnologijama. U Centru za molekularne mašine imali smo opremu pomoću koje smo posmatrali raspored atoma u materijalu. U aprilu smo ga, uz malo sreće, prvi snimili i pokazali kako izgleda.

* Ukazujete na to da vas je san odveo do ugljenika C60?

- U knjizi "Svest snova" zabeležio sam 25 svojih snevanja za koja mislim da su važna i za moj rad. Konkretno, 1978. sanjao sam dva sunca iznad rodnog mesta Frkašić u Lici. Jedno je stajalo na istoku, drugo se kretalo sa zapada prema istoku. Kada su se sunce sa zapada i istoka poklopili, blesnula je munja i udarila u jedan vrh. Sve se pretvorilo u zaslepljujuću svetlost-tamu. Čuo sam glas: ugljenik, 13, 18, 2 puta 24, 2 prelazi u 3. Saznao sam posle da se vrh u koji je udario grom zove Ključ! U to vreme radio sam na energetsko-informacionom odnosu čovek-mašina. Sva naučna i tehnološka dostignuća su upućivala na silicijumsku mikroelektroniku, a ja sam podsvesno znao da materijal treba da bude ugljenik. Na Univerzitetu Arizona, 13 godina kasnije, u ruci sam držao ugljenik i saznao da je jedan japanski naučnik veštački stvorio (sintetizovao) nanocevčice od ugljenika. (Istok i Zapad su se dodirnuli.) Tačno 18 godina posle sna američki tim dobio je Nobelovu nagradu, a meni su u toj zemlji prihvatili patent za skladištenje nuklearnog otpada. A 2002. godine nakon snevanja ostvario sam dva nanotehnološka rešenja na temelju istog molekula: nanoharmonizujuću tvar za primenu u medicini i kozmetici i hiperpolarizovanu svetlost.

* Prevedeno na srpski - o čemu se tu radi?

- Prvo rešenje je našlo primenu u izradi kozmetičkih preparata, a nanofotonički filter koji stvara hiperpolarizujuću svetlost se koristi u jednom popularnom medicinskom aparatu. Svetlosna terapija preko ovog aparata vrlo je uspešna u bolničkom i kućnom lečenju.

* U knjizi o hiperpolarizovanoj svetlosti pišete o ideji stvaranja petodimenzionalnih hirurških noževa?

- Zamislite tehnologije kojima bi hirurg bio u mogućnosti da operiše komandujući kvantno-informacionim stanjima tkiva, da na hologramu u tri dimenzije, van fizičkog tela, gleda šta radi sa tkivom i da bolesni deo odstrani a da ne napravi ožiljak. Petodimenzionalni nož je u idejnoj fazi i sa aspekta istraživanja može da se realizuje. Do petodimenzionalnog hirurškog noža ćemo doći kada još potpunije ovladamo znanjem o fotonu i elektronu. Zasad znamo njihove osobine i znamo da imaju dualnu prirodu klasičnu i kvantnu. Na osnovu kvantne optike i kvantnih svojstava elektrona ubeđen sam da je moguće vršiti superpozicije događanja u organizmu tokom rada hirurga.

* Dakle, čovek ne živi u tri dimenzije?

- Verujem u nauku, matematiku i zakone prirode (Matematica naturalis). Ako su oni tačni, ono do čega sam došao ima smisla i biće, jednog dana, shvaćeno i prihvaćeno. Ništa ne nastaje, niti nestaje, sve se preinačava iz jednog oblika i stanja u drugo. Svetovi svih dimenzija su samo preobražaj sadržaja iz nulte dimenzije (kosmos), osim dimenzije jedan. Da bi svetovi, pa i ovaj naš fizički, trodimenzionalni nastali, moraju biti "oplođeni" dimenzijom jedan. Pri nastanku trodimenzionalnog prostora automatski nastaje i obrnuti par, "negativni" dvodimenzionalni prostor. Primećujete da dimenzija nula ima svojstvo "ženskog principa", a dimenzija jedan "muškog principa". Trodimenzionalni prostor (u formi mase) predstavlja naše "telo", a petodimenzionalni naš "mentalni svet". Novu nauku koja uzima dimenziju nula za polazni sadržaj nazivamo fraktalna mehanika. Četvrta dimenzija je jedinstvo vremena i svetlosti, drugim rečima - "pokretna slika večnosti". A peta? Ona je najmanje što može da postoji u našem univerzumu (sfera Plankove dužine), ali je toliko moćna da spaja "beskonačno malo" i "beskonačno veliko". To je mreža koja spaja i drži sve naše svetove.

OD SRBIJE PREKO SAD, DO JAPANA, KINE...

* PROFESOR Koruga je vlasnik je tri američka patenta, među kojima i onaj za najbezbednije skladištenje nuklearnog materijala na svetu.

* IZ bioinžinjerstva i nanotehnologija razvio je još četiri

* Pored Beograda, kao gostujući profesor predaje na univerzitetima u SAD i Japanu, Južnoj Koreji i Kini

* NjEGOVA filozofija nauke razlikuje se od shvatanja većine kolega