Rade Brajović: Prve su Novosti dobile intervju od Andrića, pošto je dobio Nobelovu nagradu

NA pitanje - šta je najviše doprinelo profesionalnoj, novinarskoj i tiražnoj ekspanziji "Večernjih novosti"? - uvek, i sada, odgovaram - v e s t i! Vesti "Novosti". Odgovor se završava porukom: vest po vest - put do vrha! Odgovori se, potom, dopunjavaju poznatom ocenom da su "Večernje novosti" istorijska pojava u srpskom i celovitom jugoslovenskom novinarstvu. Ocenu potvrđuju brojne nesporne i lako vidljive činjenice o modernom i atraktivnom izgledu i raznolikim informativnim sadržajima, a pre svega ubedljivo najvećem tiražu na Balkanu i među prvim listovima Evrope, gde je, u Frankfurtu, za naše građane, a prevashodno radnike, izlazio poseban, takođe najtiražniji dnevni list, "Evropske novosti". Značajan sveukupni, a posebno tiražni doprinos davala su stalna specijalna izdanja "Novosti" u svim jugorepublikama, većim regijama, čak i u gradovima".

Izvorište ovih ponositih novinarskih vrednosti, pre svega su bile - vesti. Od njih su naše "Novosti" krenule, naizgled od sitnice - najmanjeg novinarskog izraza. Daleko od protokolarnih i birokratskih formi i površnih sadržaja, vesti "Novosti" pravljene su na nov način. Informativni sadržaj je sažiman i ugrađivan u prvu rečenicu, ako može predstavljan je i samo u jednoj reči! Vest, što je moguće, kraća, ne samo da ih bude više, već da bude oslobođena svega suvišnog i za informativnost manje potrebnog ili nepotrebnog, što se najbrže pokazivalo i prerađivanjem protokolarnih, ali i nekih agencijskih informacija...

PROČITAJTE JOŠ - Vršnjak lista: "Novosti" mi život obeležile

Najmanji novinarski izraz, dobijao je u "Novostima" najviše prostora. Vesti su dobijale mesto svuda, u svim rubrikama, na svim stranama - od prve ("vest dana") do poslednje, a redovno su imale i jednu celu stranu, i to udarnu, treću ("Novosti dana"), često i posebne stupce na gotovo svim prednjim stranama, čak i reporterskim i srednjim, ilustrovanim, na kojima su i slike bile u informativnoj funkciji! Svi su saradnici, posebno dopisnici, pa i honorarci, imali radnu obavezu da pišu vesti.

Ne samo što su izražavale ime lista, već su vesti - po svim merenjima - najdirektnije uticale na rast tiraža, najznačajnijeg dometa "Večernjih novosti". Godišnji prosek, u naše vreme, bio je više od 550.000 dnevno, rekordno se popeo do 780.000, a jednom su, kad se očekivao milion primeraka - stale pregrejane štamparske mašine! Tiraž je rastao u normalnim okolnostima, a posebno u vanrednim, koje smo često koristili da objavimo vanredna izdanja, pre podne ili rano po podne, a distribuirali smo ih, pored Beograda, u više gradova Srbije, prevozeći novine i privatnim kolima naših novinara i prijatelja!

Motiv nije bio zarada, već što čvršća vezanost lista i čitalaca i jačanje predstave da možemo sve - za čitaoce. Čitaoci i ukupna javnost, zaista su s oduševljenjem i divljenjem reagovali na čestu praksu da i novinari "Borbe" i "Novosti" (tada ista kuća), saradnici i urednici, čak i glavni urednik, veliki Slobodan Glumac, prodaju svoje novine na ulicama Beograda!

PROČITAJTE JOŠ - Milovan Danojlić: Prodavao sam prvi broj „Novosti"

Primera požrtvovanja, bez granica i oklevanja, bilo je još mnogo, nažalost i onih najtragičnijih, kad su nam, na frontu devedesetih godina, neki ubjeni - Žerajić, Čehajić - neki stradali zbog profesionalne doslednosti i hrabrosti - Pantić. Bilo je i onih koji su se "provlačili između metaka", kao "naš matori deda Đon", Svetozar Đonović, iz Dobrovoljačke u Sarajevu. Slično su iz užasa izlazile i "luda Gordana" i "luckasta Milena" iz Vukovara i zapaljenih rudnika. A, iz koliko su se frontova izvukli "zadrti Pop", Vlasta Popović i dopisnici Stojić, Gluvi, Čabro, Gutić, Stefanović. Svi i sve - samo da "Novosti" budu prve, sa vestima i informativnim tekstovima koje konkurencija nema...

Primernih požrtvovanja i izuzetnih uspeha bilo je mnogo, toliko da smo ih često doživljavali uobičajenim i normalnim. Bilo ih je toliko da sve autore, ovom prilikom, nećemo imenovati, da ne bismo nekoga preskočili i uvredili. Važno je da se uspešni novinarski potezi ne zaboravljaju - to je trajni dug "Večernjih novosti". Najviše je, naravno, podviga bilo u mirnodopskim vremenima i u uobičajenim novinarskim poslovima.

PROČITAJTE JOŠ - Narod čitao "Novosti" između redova

Evo, samo dva domaća primera: prve su "Novosti" dobile intervju od Andrića, pošto je dobio Nobelovu nagradu, i od Slobodana Miloševića, koji je i posetio našu redakciju, kad su sve novinarske kuće sve činile da budu prve.

Rade Brajević prilikom susreta sa Indirom Gandi

Dopisnici "Novosti" iz sveta su uspevali i ono što se činilo nemogućim - tu ne spadaju intervjui sa državnim liderima, koje smo dobijali bez preteranih muka, već pravi i retki novinarski podvizi. Iz bogatog zbira naših dopisnika, izdvajam takav jedan - ovog autora. Zbio se, pre bezmalo pet decenija, u Kini - susret i razgovor sa majkom nad majkama, koja je, pre kineske revolucije, bila primorana da proda dvoje dece, da bi dvoje spasla.

Ovakvo iskustvo, o kojem je još samo pisala Perl Bak, po svemu je jedinstveno, sa njim se ne mogu meriti druga, ma koliko zanimljiva novinarska, bilo koja saznanja. A, bilo ih je, ne malo - kad su, na primer, "Novosti" objavile intervju sa Sihanukom, a mesecima ranije sva svetska štampa i razne službe tvrdile su da je, u puču, burmanski predsednik - ubijen. Desilo se i to da naš dopisnik, igrom slučaja, u prisustvu Indire Gandi, posmatra zadnji čin pogibije njenog sina, Sanđaja, u padu sportskog aviona - poenta je u tome što dopisnikovu ekskluzivnu informaciju "Novosti", u drugom beogradskom izdanju greškom nisu objavile, već prilog agencije koju je s tim događajem kolegijalno upoznao naš dopisnik.

PROČITAJTE JOŠ - ROĐENDAN „NOVOSTI” Potresi i pritisci

Najveće vrednosti "Večernjih novosti" su, ne izuzetni intervjui i retki doživljaji njenih novinara, već višedecenijski rast lista, globalno i u detaljima, na svim stranama i u svim rubrikama, u stalnom rastu kvaliteta svih tekstova. Svi su podjednako važni, iako neki spoljni politički posmatrači izdvajaju značaj komentara, koji su, u naše vreme, svakodnevno zauzimali celu drugu stranu, na kojoj su objavljivali naši, ali i "otvoreni stupci" uglednih i mudrih gostiju, i često još mudrijih čitalaca.

Zaobilazeći, ovom prigodom, nepotrebne paralele onih, početnih, i ovih, sadašnjih, naših "Novosti", nezaobilazno je, uvek, i sada, makar naznačiti najvažnije - informativnu vrednost lista. Sada su vesti, pretežno, na duplo široj ciceraži, pa se one teže čitaju od onih duplo užih, na 9,5 cicera, koje se i sada zovu "vest po vest." Sadašnje teme broja, od 2. do 3. strane, nekad i šire, uglavnom su tematski dnevnopolitičko praćenje akivnosti naših lidera i institucija, što smo mi tretirali na 4. strani, osim kad je izuzetan sadržaj, koji je otvarao i više strana. Naše teme dana su počinjale na 5. strani i sa različitim temama, od političkih i ekonomskih, onih "potrošačkih", do kulturnih, čak ponekad i sportskih.

Vremena su različita, i politički, i tehnološki. Sada je internet veliki izazov, i za sadržaje i forme, što znači i za tiraže, što podrazumeva brže i dublje prilagođavanje novitetima koji vladaju tržištima i životnom svakodnevicom.

PROČITAJTE JOŠ - ROĐENDAN „NOVOSTI” Tumač dana, vernik istine

"Novostima" danas nije lako, a pritiskaju ih i finansijske muke. Zna se da su konkurenti na razne načine zaštićeni i stimulisani. Nije ni nama bilo sve potaman. Naprotiv. Naša poruka, zato, poziva naslednike da se češće i dublje vraćaju, nekim makar profesionalnim postupcima i rešenjima novinarske škole "Večernjih novosti" - biće im lakše da zadrže oznaku ispod glave - "dnevni list s najvećim tiražom". Čitaoci su na tu prirodnu dominaciju navikli - bez nje bi "Novosti" bile nešto drugo!n

NOVINARSKI ŽIVOT

Rade Brajović je postao glavni i odgovorni urednik "Večernjih novosti" 1987, ali je prethodno, gotovo dve godine, obavljao taj posao, što je ukupno 13 godina. Svoj izbor je uslovio saglasnošću redakcije, tajnim glasanjem, što se i dogodilo. Smenjen je krajem 1998. pučem, inspirisanim u srpskoj vlasti.

Ovo je prvi Brajovićev tekst u "Novostima" - posle 18 godina.