POGLED ISKOSA: Dragan Despotović, trideset godina rada

Polje delovanja likovnog umetnika Dragana Despotovića (Obardi kod Pljevlja, 1964; Završio ALU u Sarajevu, 14 godina stvarao u Holandiji) široko je, ali ne i nedefinisano. On se bavi asamblažima, postkonceptualnim skulptorskim radovima, prostornim radovima, slikarstvom u klasičnom i nekonvencionalnom smislu i realističkim "crtežima nožem" na kartonu, kako je nazvao svoj izum sličan tehnici zgrafita. Njegovu celokupnu umetničku strategiju obeležava nepodeljenost na likovnu i novu vizuelnu umetnost, kao i promišljanje tradicije u ključu neoavangarde. Polazi od istorije, podneblja i vekovnog umetničkog iskustva i stiže do instalacije lišene savremene otuđenosti. Njegovi radovi nisu podlegli hladnoći industrijske estetike ili neobaveznoj improvizaciji koja obeležava premnogo savremenih ostvarenja, ali isto tako izmiču i đubrišnoj umetnosti dosta istraživanoj i u Beogradu. Njegova strategija podrazumeva promišljanje slojeva tradicije savremenim sredstvima i usmeravanje umetnosti ka novim sadržajnim i saznajnim horizontima. U praksi to znači da umetnik pre svega nastoji da misli svako svoje delo pre nego što ga stvori, uspostavljajući odnos kako prema prošlosti i sadašnjosti, tako i prema budućnosti. On nije uveren kao predstavnici postkonceptualizma u estetsku premoć te umetnosti, da se sa njom završava svetska istorija umetnosti.

Pročitajte još - Božanske kapljice pretače u pejzaže

Umesto kraja umetnosti, Despotović zagovara novi početak ili, možda bolje reći, novu osećajnost, estetiku palimpsesta i kreativni povratak na iskustva rane avangarde. U tom smislu zanima ga asamblaž kao prostorni kolaž, njegov razvoj od kubističkih kolaža, Pikasovih ranih konstrukcija, dadaističkih i nadrealističkih objekata do novog realizma šezdesetih godina prošlog veka i savremene upotrebe predmeta u umetnosti. Polazeći od asamblaža kao neformalnog vida izražavanja između slike i skulpture, stvara "slike" koje izlaze u prostor, imaju treću dimenziju, a pritom površinski obiluju bojama, materijalima i slojevitom likovnošću. Na taj način promišlja osnove umetnosti - boju, valer, liniju, svetlo i senku, formu i kompoziciju. U njegova ostvarenja ravnopravno ulaze nađeni objekti, žice i tkanine, kao i likovni elementi sa klasičnom obradom četkom i bojom u znaku apstrakcije i enformela. Despotović uvek razuđuje svoj opus u pravcu nove pojavnosti. Reč je možda samo o novom vidu rešavanja starih problema kao što su smer elemenata u kompoziciji, kolorizam i grafizam, fon i bogatstvo detalja, saobraženost formata ramu i sl. Njegovi objekti u duhu su predavanja i rešavanja starih ili opštih vrednosti u novom ključu, što i jeste smisao umetnosti. Često polazi od gotovih, pronađenih ili kupljenih predmeta, od estetike bliske redimejdu, a stiže do slike, ponekad na tragu ikone, sa jasno naslikanim pojedinostima u vidu svetačkih figura sa oreolom.