Božanske kapljice pretače u pejzaže

U VINU je istina. A, istina je i da se vinom slika. Rukama veštog majstora Dragana Despotovića boje ovog božanskog pića pričaju život slikan vinom. Na akvarel papiru razlivaju se koloriti svakojakih sorti. Od najsvetlijeg rozea do najtamnijih nijansi bordoa, merloa, kaberne sovinjona, vranca i prokupca.

Vinarela, stare tehnike kojom se slikalo još u antičko doba, ovaj akademski slikar iz Beograda "dosetio" se tek pre šest godina kad je njegov brat otvorio vinariju. Otad plemenite kapljice iz čaše pretače u portrete, pejzaže i kompozicije... Skromno nam kaže da će svaki dobar akvarelista bez problema naslikati i vinarel. Pravila, ipak, postoje.

PROČITAJTE JOŠ: Mermerne odore tamiških junaka

- Vinarel je monohromno slikarstvo, jer boje kojim se raspolaže u najboljem slučaju su od crvene do braon i, ponekad, do ljubičastocrvene - objašnjava Despotović. - Zato više insistiram na odnosima svetlo-tamno nego na onom toplo-hladno, kao u klasičnom slikarstvu. Slikati se može na različitim vrstama papira, ali glatki nisu dobri. Najbolji je akvarel papir jer ima finu teksturu i srednju tvrdoću.

Dok nam na parčetu papira uz pomoć nekoliko četkica koje umače u čašu crvenog vina, "demonstrira" svoje veštine, naš sagovornik priča da nije usamljen u ovoj tehnici. Trojicu kolega, kaže, ima u Hrvatskoj i koleginicu u Novom Sadu. Bilo bi, veli, lepo, da se okupe u koloniji, da razmene iskustva.

- Neki vinarelisti prokuvaju vino da bi dobilo jaču boju - priča Despotović. - Ima onih i koji dodaju šećer jer je dobro vezivo. Ništa od tog nisam probao. Držim se starog pravila vinopija da se vino ni sa čim ne meša. Verujem da tako treba da bude i na slikama.

Slike vinom, kaže naš sagovornik, moraju da se slikaju brzo. Svi njegovi vinareli, i najmanji veličine šest puta osam centimetara, i najveći površine veće od metra kvadratnog nastajali su brzo. Za pola sata, najviše sat. Tako, veli, mora. I nije teško, jer inspiracije, tvrdi, ima na svakom koraku.

- Merlo mi je dugo bio omiljeno vino za slikanje, a sada je naš prelepi prokupac - priča Despotović. - Ali, paleta boja je je zaista bogata. Biram ih i među mladim i odležalim vinima. Kaberne sovinjon obojen je sasvim drugačije nego pino noar, a svakako drugačije nego murvedr ili karmener. Jedan je u "mladosti" plameno ljubičastocrven, drugi suptilno, sofisticirano rozecrven, a "teški" karmener gotovo intenzivne mastilocrne boje. Šteta što mehurići šampanjca ne mogu ostati na papiru, ali mađarski tokaj, lepo, duboko žut, možda uskoro bude deo neke slike.

Bela vina, kaže, još nije koristio, ali namerava da proba. Najbolje je, veli, kad umetnik eksperimentiše.

Vinarel: Detalj iz Amsterdama

PROČITAJTE JOŠ: Džunija je jedini Japanac u našoj Pilotskoj akademiji

- Strahujete li da će vreme i svetlost izbledeti vinarele - pitamo ga.

- Ne, samo će dobiti na lepoti - tvrdi Despotović. - Ne treba ih izlagati na direktnoj svetlosti i vremenom će biti lepši, kao i vino kad "odleži". Vremenom će, sigurno, menjati boju. Sazrevaće. Kao u životu. A, kako, to se ne može predvideti. Može samo da se naslućuje.