POZORIŠNA KRITIKA: Direktan prenos umiranja

Referišući se na užas, da smo bili dovedeni u situaciju da, sat i po, na ogromnom ekranu na sceni Sava centra, pratimo uživo umiranje gospođe L., za koju je izveden Mocartov Rekvijem, u potpunosti smo saglasni sa izjavom, koju je dao poznati reditelj, profesor režije i član jednog od žirija ovogodišnjeg Bitefa, da smo u poslednjih desetak dana prisustvovali umiranju pozorišta. Uzalud se umetnice-aktivistkinje upinju da nam, u horu, objasne da je odsustvo čoveka, glumca na sceni znak očigledne apokalipse i da taj apsurd može da progovori o nadolazećem fašizmu i skretanju Evrope ka pogubnoj desnici!

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA: Sva čuda, osim reforme

Bitef je, mada se to teško identifikuje, još uvek pozorišni festival?!

Nije tajna da su eminentni likovni festivali, kao venecijanski, na primer, zatrpani instalacijama sa dramskim elementima, kao što su "Večna Rusija", "PA''AM", pa, donekle i "Zaostavština". A Mocartov Rekvijem, i kao scenski performans, zaista spada u muzičke festivale.... Sa vrha vlasti, baš posle umiranja uživo gospođe L, iz sale, koja ovacijama to pozdravlja, poručuju da "Bitef pokazuje hrabrost i originalnost Srbije"! Kako to?! Hrabro je gledati scene bez glumaca, političke i društvene sudionike sa svinjskim glavama, prežvakane estetike, za koje je "Lajbah" nedostižni vrh, i onda - smrt u direktnom prenosu?! A originalnost se, valjda, pokazuje sopstvenim predstavama, posle pedeset dve godine Bitefa, koji već dugo tužno zavisi od ekstravagantnog do problematičnog ukusa njegovih selektora, čiji smo taoci postali! A za domaće (hrabro) stvaralaštvo treba budžet, a ne tapšanje po ramenu, dok stvarna žena umire na ekranu!

Određujući, po željenim predstavama, pretpostavljamo, i slogan festivala, Bitef je ove godine ponudio podnaslov "Svet bez ljudi" (pretpostavka je da se radi o svetu koji vidimo na sceni), u koji može da se učita bilo šta: bez dobrih ljudi, bez pravih ljudi, bez humanih ljudi, bez slobodnih ljudi, bez publike, bez... Kao kolektivna umetnost, pozorište računa i sa ljudima, koji su scenografi, kostimografi, muzičari, reditelji... Ili oni nisu ljudi? Ni publika, takođe?

Vreme je da Bitef postane ono što je bio, dok se borio za "nove POZORIŠNE tendencije": festival dobrih predstava, dobrog teatra, dobrih reditelja, dobrih glumaca, bez obzira jesu li mladi ili stari, dok se nameću svojim novim pogledom na pozorište. I na svet. SA ljudima! Podnaslov Bitefa je postao alibi za sve - i za nemoćne, početničke predsteve ("PA'AM"), i za likovne instalacije, i za direktne prenose umiranja, uz odlično muziciranje...

Dve predstave (ne istog kvaliteta) istog autora, domaća predstava, koja ne govori mnogo o našem ("hrabrom i originalnom") teatru, tri "prežvakane" avangarde (Slovenci, Francuzi, Estonci), tri likovne instalacije, sa pozorišnim elementima, (u "Zaostavštini" najautentičnije), jedna smrt uživo, sa muzikom... Bio bi to, svakako bez direktnog prenosa smrti, zaista dobar prateći program nekog ozbiljnog, osvedočeno kvalitetnog i time i angažovanog festivala.