Crno opelo za beli svet

TAMO gde je podignuta, biće i spuštena zavesa 52. Bitefa: u subotu veče se belgijskom predstavom "Rekvijem za L." na sceni Sava centra završava ovogodišnji festival. Autori projekta su kompozitor Fabricio Kasol i slavni koreograf Alen Platel, a osnova ove predstave je Mocartov "Rekvijem", prožet afričkim pesmama. Kako najavljuje umetnički direktor i selektor Ivan Medenica, ovo ostvarenje (sa video-radom koji prikazuje belu gospođu na samrti) asocira na multikulturalan pogrebni obred, ali je njegova intonacija izrazito intimistička. Na neki način, to je zapravo "crno opelo za beli svet"...

- Moje prvo putovanje u Afriku nešto je najbolje što mi se u životu desilo. Došao sam u kontakt sa afričkom usmenom tradicijom i odlučio da želim da otkrivam taj svet, da pokušam da shvatim ono što nisam mogao tamo gde sam živeo - u Belgiji, Italiji, u Evropi, uopšte. To je bio prvi korak, ali je strast za ovim kontinentom sve više rasla i sve sam više vremena provodio u Africi - objašnjava početke svoje umetničke avanture kompozitor Fabricio Kasol.

Pročitajte još - U lavirintu istorije

Na putovanjima je shvatio da se u tim društvima ne samo kultura prenosi na neki drugačiji način već i i muzika. Naime, Pigmeji nemaju čak ni reč za muziku: izvode je dok love, tragaju za hranom i slično.

- U njihovom društvu muzika ne postoji sama za sebe. Pratnja je nekoj drugoj aktivnosti i tiče se predaka, kao i mnogih drugih stvari u tamošnjem životu. Muzika je sveprisutna, neodvojiva od svakodnevice. To je za mene bio prvi šok, a šok je i što način života podseća na prapočetke civilizacije. Da bi se od prvobitnog "šoka" stiglo do Mocartovog "Rekvijema", bilo je potrebno mnogo vremena...

Kako objašnjava Kasol, rad na "Rekvijemu za L." i veza sa Mocartom, nije veza sa afričkom muzikom. Sa Platelom je eksperimentisao u tom smeru, ali su od ove ideje odustali:

- Muzika je komponovana tako da je nastala nova pogrebna ceremonija. Povremeno se mogu uočiti određeni afrički elementi. Ono što jeste afričko, to je sentiment. Afričke pogrebne pesme nismo ni mogli da upotrebimo jer, uostalom, šta znači Afrika? Afrika je velika. Imamo muzičare iz Konga, iz Južne Afrike, Tunisa, Belgije, Portugalije. To su potuno različite tradicije. Međutim, sama interpretacija kompozicije čini tu muziku afričkom, na neki način. S druge strane, Mocartov "Rekvijem" je, izvesno, jedno od najvažnijih dela zapadne tradicije: u domenu pogrebne muzike, simbol je same ceremonije. U "Rekvijemu za L." vidimo poslednje momente života ove žene, dok muzičari za nju stvaraju novu ceremoniju. Proces je bio veoma poseban. Imali smo podršku porodice L., koja je autorizovala ceo materijal.

Naš sagovornik ističe da su dosad gostovali uglavnom po Evropi, pa je radoznao da vidi reakcije u Africi, Kini, Americi, Južnoj Americi, Australiji.

Pročitajte još - I blato nas povezuje

- Naravno da svako ima neki svoj odnos prema smrti, i to je misteriozan odnos. Svako ima nekoga ko je umro, nekoga ko umire, nekoga ko je veoma bolestan i za koga ne zna hoće li preživeti. Ljudi kad izađu sa predstave, sa više poverenja ulaze u proces umiranja... U "Rekvijemu za L.", Alan Platel je predložio da slika gospođe na samrti predstavlja individualnu smrt, ali je istovremeno ova scena inspirisana spomenikom Holokaustu u Berlinu. Sastoji se od velikog crnog kamenja i simbol je kolektivne smrti. Mogao bi to biti simbol i nekog drugog holokausta. U Ruandi, ili bilo gde...

Fabricio Kasol Foto Marie Francoise Plissart

ŽIRI I NAGRADE

OVOGODIŠNjEM žirijem predsedava Judit Čakri (Mađarska), Radmila Vojvodić (Crna Gora), Bojana Mladenović (Holandija), Brajs Liz (Engleska) i Aleksandra Janković (Srbija). Oni će odlučiti o dobitnicima dva priznanja: gran-pri "Mira Trailović" za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu "Jovan Ćirilov" za predstavu koja se ističe nekom od svojih karakteristika.

Pored ova dva priznanja, biće dodeljena i Nagrada publike kao i nagrada lista "Politika" za najbolju režiju.