I blato nas povezuje

VIŠESTRUKO nagrađena predstava "NO43 Prljavština" estonskog Teatra NO99, među kojima je najznačajnije priznanje "Premio Evropa: pozorišna realnost" 2017. godine - u utorak veče je na programu 52. Bitefa. Reč je o prvom učešću jednog estonskog pozorišta na našem festivalu, čija se predstava najavljuje kao jedno od najvećih otkrića ovogodišnjeg izdanja.

Rediteljski dvojac Ene--Lis Semper i Tit Ojaso osmislio je "Prljavštinu" sa deset glumaca koji u ringu ispunjenom blatom izvode (uglavnom) neverbalne situacije, komične i apsurdne - od scena iz svakodnevnog života do hrišćanske alegorije, dočaravajući svet na ivici kataklizme. Da li je prljavština, odnosno blato, ono u čemu se ceo svet već uveliko nalazi?

PROČITAJTE JOŠ - OTVOREN BITEF: Sprečiti povratak nacizma u Evropu

- I da i ne. Ovaj performans različito je prihvaćen u različitim zemljama. Lično, više mi se dopada kada ga publika naziva lepim, a ne toliko dramatičnim - ističe Ene--Lis Semper. - Naravno da je prljavo, ljudi se valjaju u blatu, ali je to takođe nešto što ih povezuje. Na egzistencijalnom nivou možemo ga nazvati lepotom življenja, nečim što nas spaja. Niko nije bolji niti gori, svi su jednaki na tom polju. Blato se može tumačiti i kao lepota ljudske egzistencije. Iako u nama izaziva određenu vrstu nelagodnosti, sa druge strane je iskreno i čisto.

* U kojim društvenim sferama prepoznajete prljavštinu? Postoje li (u etičkom smislu) više ili manje "čistiji" delovi sveta?

- Ovde se ne radi o kritici društva, mnogo je apstraktnije. Predstavu bih pre nazvala egzistencijalnom i poetičnom. Ima toliko različitih veza između slika koje vidimo i slojeva koje publika može pročitati. Predstava je o zajedništvu ljudi, bliskosti, ponekad čak i preteranoj bliskosti. Slika prljavštine i ljudi koji su u njoj govori o zajedništvu i toj međusobnoj povezanosti. Ali, u isto vreme, i našoj međusobnoj otvorenosti da reagujemo jedni na druge. Ponekad smo previše bliski, pa među nama dođe i do eksplozije.

Autorka Ene-Lis Semper

* Jedna od odlika vašeg rada je vizuelno izražajan scenski pristup. Da li je ponekad "rečitiji" od reči?

- Mnogi ljudi smatraju da je pozorište prvenstveno izgovorena reč i pričanje priče, ali mislim da ako ljudi sede u sali, ono što vide su slike o ljudima, svetlo i pokret. Zato bih rekla da vizuelni doživljaj uvek dolazi pre utiska koji ostavljaju reči. Drugim rečima, čim vidite šta se dešava na sceni, to odmah možete i da razumete, ne treba vam neko objašnjenje. Ako na sceni zaista postoji radnja, i ako se zaista vidi ljudska interakcija, poruka se može preneti i bez teksta. Kada izađete na ulicu primećujete mnogo različitih ljudi iz čijeg držanja, ili odeće, možete pročitati dosta toga. Tako da mogu reći da izgovorena reč jeste bitna, ali nije i najbitnija. Informacija koju primimo iz slike mnogo je jača. Naravno, slici možemo dodati reči, ako baš želimo.

* Mnoge društvene metafore kojima se bavite na sceni, proizilaze iz vaših ličnih iskustava i emocija?

- Životno iskustvo me je naučilo da ljudi nisu uvek otvorenog uma da shvate ovaj vid zajedničkog postojanja i deljenja emocija, kako nas to duboko povezuje. Danas je veoma populalrno biti izrazito individualan. Svako želi da bude vrlo originalan i da predstavi sebe na poseban način, ali ponekad (ako pogledate u ljude), uvidećete mnogo više sličnosti nego različitosti. Prljavština, po mom mišljenju, je u bazičnim, ponekad čak vrlo primitivnim stvarima koje nas podsvesno povezuju. Ponavljam, nije u pitanju društvena kritika. Mi smo samo pokušali da pokažemo šta znači biti čovek i egzistirati zajedno. Život je kratak, delimo istu vrstu instinkta i mislim da smo povezani na jednom dubinskom nivou.

* Koji je do sada najneobicniji doživljaj i prostor u kome ste radili?

- Mislim da je to bilo 2010. godina kada sam uradila jednu, prilično jedinstvenu predstavu, neku vrstu političke provokacije. Napravili smo posebnu pres konferenciju, izvan teatra, i najavili estonskim medijima da ćemo se od sada pa nadalje, ponašati kao politička partija koja se kandiduje na izborima! Provokacija koju smo osmislilije bila, zapravo, više kao šou koji reflektuje tendenciju u društvu. U usponu populizma,
nase pitanje je bilo koliko mogu ljudi da ocekuju od ove vrste demokratije, ako svi samo prodaju lepe slogane. A, zapravo,  nikakve promene neće se desiti kasnije. Naša mala pozorišna trupa zaista je počela da se ponaša kao politička partija, imali smo i program i postere na ulicama, i naši glumci su pozirali svuda kao političari.
Predstava se zvala "Ujedinjena Estonija", sto je bilo i ime partije. Na kraju
je njeno izvođenje ličilo na veliki politički skup: iznajmili smo najveću halu u gradu gde sa 7. 500 mesta: bilo je govora, biranja novog vođe... Pola zemlje bilo je ubeđeno da će to biti prava partija, a druga polovina u to nikad nije poverovala. Veoma je interesantno igrati na granici stvarnosti i iluzije.

PROČITAJTE JOŠ - OTVOREN 52. BITEF: "Svita" i povratak politike u teatar

TV PRENOS

U DIREKTNOM prenosu Bitefa, iz Pozorišta na Terazijama (RTS 2, 19.55), moći će da se gleda predstava estonskog pozorišta "NO43 Prljavština". Urednica prenosa je Mirjana Lazić Romčević, a rediteljka Andrea Lazić.