OTVOREN BITEF: Sprečiti povratak nacizma u Evropu

Evropa je fascinatan koncept koji se temelji na hrišćanstvu, helenizmu, judaizmu i antinacizmnu i ne bi smeli da dozvolimo urušavanje tih vrednosti, kazao je Tanjugu Dragan Živadinov reditelj predstave "Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum" čijim je izvođenjem večeras u Sava centru počeo 52. Bitef.

Planirano je da prologu festivala Živadinovljeva predstava bude izvedena od 17 i 20 sati, ali zbog problema glumaca sa avioprevozom beogradska publika je imala prilike da vidi njegov komad od 18.30 i 20 sati.

U fokusu komada "Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum." našao se Odilo Globočnik koji predstavlja mračnu figuru slovenačke istorije.

PROČITAJTE JOŠ: Dragan Živadinov: Nas je mnogo više nego nacista

On je Slovenac koji je bio u samom vrhu hijerarhije nemačkog nacističkog ustrojstva. To je Slovenac koji se obratio masi na jednom od zloglasnih nirnberških nacističkih skupova.

Slovenac koji je sproveo Operaciju Rajnhard i tako uzrokovao smrt miliona ljudi. Slovenac koji je izmislio koncentracione logore. Slovenac koji je bio na čelu koncentracionog logora Rižarna.

Ova koprodukcija Mladinskog i Kina Šiška, zasnovana na tekstualnim masama Petera Mlakara i Dragana Živadinova, u potpunosti je svesna opasnosti vremena u kom živimo i u kom se ponovo suočavamo sa usponom nacionalizma i rasizma.

Živadinov jedan od vodećih slovenačkih avangardista iz osamdesetih godina prošlog veka napominje da njegova predstava problematizuje apsolutno zlo.

"Kada kažemo nacizam mi pre svega mislimo na onaj strašsni, agresivni, beli evropski nacizam. To nije pitanje leve ili desne ideologije u Evropi već, već je reč o apolutnom zlu" kazao je Živadinov.

Cenjeni reditelj pojašnjava svoju ideju da jednog nacističkog zločinca stavi u centar pozorišne priče.

"Izvukao sam tog zločinca iz tamnice u kojoj se zasluženo našao na pozorišnu scenu kako bih ga iznova ubio. Osvtljujući ime Odila Globočnika, ja sam zapravo osvetlio zlo koje treba uvek iznova poništiti kako slučajno ne bi u nekom obiklu vaskrslo", kazao je Živadinov.

Prema njegovim rečima, svuda gde umetnost seže zlo je nervozno zbog nezadovoljstava.

"Naša predstava uspostavlja verbalnu strukturu kojom razobličuje i razbija zlo. Nikakav Globočnik ne sme danas da zaživi" kazao je Živadinov.

Za njega Bitef ne predstavlja samo kako kaže "raspored događaja" već se suštinski bavi beleženjem novih pozorišnih tendencija i formi.

Do 22. septembra u glavnom programu Bitefa biće izvedeno 10 predstava iz Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije.

Na otvaranju publika će gledati "Svitu br.3 Evropa" Žorisa Lakosta, uslediće dve predstave hrvatskog reditelja Olivera Frljića - "Gorki - Altarnativa za Nemačku?" u produkciji berlinskog pozorišta "Maksim Gorki" i "Šest lica traži pisca" Satiričkog kazališta "Kerempuh" (Zagreb), zatim projekat Maje Pelević "Bolivud", pa "NO43 Prljavština" estonskog Teatra NO99.

U nastavku festivala na programu će biti tri pozorišne instalacije "Večna Rusija" ruske pozorišne kritičarke Marine Davidove u produkciji berlinskog pozorišta HAU, izraelski projekat "PA"AM" mladog umetnika Nadava Barnnee i "Zaostavština, komadi bez ljudi" proslavljenog reditelja Štefana Kegija i Dominika Ibera, a festival će zatvoriti "Rekvijem za L." čiji su autori kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni koreograf Alen Platel.

PROČITAJTE JOŠ: Umetnički odgovor na ksenofobiju

Gran pri "Mira Trailović" za najbolju predstavu i Specijalnu nagradu "Jovan Ćirilov" za predstavu koja se ističe nekom svojom karakteristikom dodeliće žiri u kome su mađarska pozorišna kritičarka, teatrolog i civilina aktivistkinja Judit Čaki, pozorišna rediteljka Radmila Vojvodić (Crna Gora), umetnička direktorka Studija za savremenu koreografiju na pozorišnoj akademiji Amsterdamskog univerziteta za umetnost Bojana Mladenović, pozorišni kritičar i teatrolog Brajs Lis (V.Britanija) i glumica Aleksandra Janković (Srbija).

Nagradu lista "Politika" za najbolju režiji dodeliće žiri u sastavu: urednica Kulturne rubrike Gordana Popović, novinarka Borka Golubović Trebješanin, pozorišna kritičarka Ana Tasić i reditelji Egon Savin i Milan Nešković.