Borba Uneska protiv kulturne mafije

SRBIJA je zemlja čija se kulturna baština nemilosredno pljačka i krijumčari na bogata tržišta EU i SAD. Ali, preko nje vodi i krijumčarski put kojim neprocenjive predmete iz opljačkanih muzeja švercuju i izbeglice s ratnih područja Afrike i Azije. Zarada u ovoj vrsti organizovanog kriminala, svrstava ga u ravan vrlo sličnu sa trgovinom oružjem i narkoticima. Ovo, kako "Novosti" saznaju, tvrde stučnjaci Uneska.

Nedavno je ovdašnji divlji kopač, na fejsbuk-stranici ponudio na prodaju ostavu od 50.000 srebrnih rimskih novčića, kažu eksperti Srpskog arheološkog društva. Zarada s prosečnom aukcijskom cenom novčića od 50 evra bila bi oko 2,5 miliona evra, a realna i veća.

Zato je Unesko, krovna svetska organizacija za zaštitu kulturnih dobara, organizovala u Italiji radionicu, na koju su pozvani predstavnici srpskih ministarstava: kulture, pravde i unutrašnjih poslova, kao i carinskih službi, sve one koji se sa ograničenim ljudskim i materijalnim kapacitetima bore sa međunarodnom kriminalnom Hidrom. Cilj skupa bio je da se predstave primeri najbolje prakse i pojača međunarodna saradnja u borbi protiv ove vrste kriminala.

PROČITAJTE JOŠ - I frula i gusle za Unesko

- Reč je o borbi protiv organizovanog kriminala, koji je po definiciji prekogranični i gde bez međunarodne saradnje skoro da nema rezultata - kaže Vladimir Davidović, pomoćnik ministra pravde, nekadašnji upravnik SANU i autor više publikacija koje se bave kulturnom baštinom.

Srbija spada među države koje su istovremeno i žrtva i tranzitno područje pljačke i krijumčarenja kulturnog blaga.

- Jedan od motiva Uneska da organizuje ovakav skup je posledica tragičnih događaja u Siriji, Iraku i Libiji, gde su masovno pljačkani muzeji s artefaktima iz kolevke sveta. Među milionima izbeglica ima i onih koji u svom prtljagu krijumčare predmete ogromne vrednosti na crna tržišta EU i SAD.

PROČITAJTE JOŠ - Srpsko kolo ušlo u Unesko

Drugi motiv je činjenica da je Srbija na krijumčarskom tržištu poznata kao izvor svetski značajnih artefakata ogromne vrednosti - navodi Davidović.

Unesko je kao primer najbolje prakse predstavio rad italijanskih institucija zaštite sopstvene kulturne baštine.

- Osnovna zaštita kulturnih dobara je poverena specijalnoj jedinici karabinjera, oružanoj policijskoj formaciji koja odgovara našoj žandarmeriji. Ona ima nekoliko stotina ljudi, a na raspolaganju ima helikoptere, dronove, brodove, ronioce i drugu najsavremniju tehnologiju. Unesko smatra da je najznačajnije uspostavljanje specijalizovanog državnog organa koji se bavi samo ovim problemom. Sudije, tužioci i karabinjeri su prošli specijalističku obuku, a sve institucije, od carine do muzeja su čvrsto uvezane i u neprestanoj vezi - kaže Davidović.

DIGITALNI KATALOG

NACIONALNI arhiv kulturnih dobara je u Italiji zadužen za digitalnu bazu podataka pokretne i nepokretne baštine. To je praktično omogućilo prepoznavanje kulturnih dobara za koja se sumnja da su predmet nelegalne trgovine.

- Digitalna katalogizacija kulturnih dobara nosi višestruku korist. Postoji direktna veza između takve baze podataka i razvoja turizma, jer je ona postala nezaobilazni izvor podataka za objavljivanje, na primer, brojnih turističkih publikacija. U nju se, putem satelitske navigacije, precizno beleži i sva nepokretna kulturna baština za koju su izrađeni planovi spasavanja u slučaju prirodnih katastrofa - kaže Vladimir Davidović (na slici).