Srpsko kolo ušlo u Unesko

SRPSKO kolo postalo je nova kulturna baština čovečanstva. Naš tradicionalni narodni ples upisan je na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

PROČITAJTE I: Na-listi-za-Unesko-moravac-i-gusle

Ovu odluku danas je doneo Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, na svom 12. redovnom zasedanju koje se održava na ostrvu Čedžu u Južnoj Koreji.

PROČITAJTE I: Srpsko-kolo-za-Ginisa

- Za kolo kao tradicionalnu igru pokrenuta je procedura za nominaciju 2016. - kaže za "Novosti" Tijana Čolak Antić,

v. d. direktora Etnografskog muzeja. - Za razliku od porodične slave, gde je predlagač bio Etnografski muzej, u izradi nominacijskog dosijea za kolo učestvovali su Fakultet muzičkih umetnosti, Ansambl tradicionalnih igara "Kolo" i Centar za istraživanje i očuvanje tradiconalnih igara Srbije CIOTIS.

Na Međuvladinom komitetu u Južnoj Koreji bilo je više od 400 učesnika.

- Naša koleginica Danijela Filipović, koja je predstavljala Srbiju, odmah nam se javila da podeli ovako značajnu vest - kaže direktorka Čolak Antić. - Upisom na Uneskovu listu, ne samo što je kolo kao tradicionalna narodna igra nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije postalo vidljivo, nego je i Srbija kao država ovim upisom pokazala da je izgradila stabilan sistem za očuvanje nematerijalnog nasleđa. Ovo je ujedno i podstrek svima nama da čuvamo i prenosimo sopstveno nematerijalno nasleđe.

Podršku za nominovanje pružile su mnogobrojne lokalne samouprave, institucije, udruženja i pojedinci.

- Upis kola na reprezentativnu listu Uneska je veliki uspeh za Srbiju - kaže za "Novosti" etnokoreolog Selena Rakočević, vanredni profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti. - Kolo je najrašireniji oblik našeg nematerijalnog kulturnog nasleđa, kroz koji se kulturno identifikuju svi naši sunarodnici i žitelji Srbije. Prepoznato je kao saborni simbol nacionalnog identiteta.

Pored naše sagovornice, nominaciju su pripremili Zdravko Ranisavljević iz CIOTIS-a i Vladimir Dekić, direktor ansambla "Kolo".

- Ovo je uspeh svih nas i pokazuje kako timski rad daje rezultate - izjavio je Dekić za naš list. - Ansambl "Kolo" je bio zadužen za produkciju video-priloga koji smo uradili uz veliku pomoć kolega sa FMU i iz CIOTIS-a, a Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju je sve to sjajno koordinirao.

Dekić kaže da su pratili nominaciju od marta prošle godine:

- Sve povratne informacije su ukazivale da ćemo da dođemo do finalnog zasedanja. Nadali smo se, ali nismo smeli da se unapred radujemo. Sada, kada je zvanično, izuzetno smo i srećni i ponosni, jer je ovo veliki uspeh ne samo nas koji smo učestvovali u izradi nominacije, već za našu zemlju. Mislim da je za konačnu odluku presudila zastupljenost elementa u svakodnevnom životu, rasprostranjenost i prisutnost u obrazovnom sistemu, na amaterskom nivou, kao i u scenskoj prezentaciji. Svako ko se ikada uhvatio u kolo je nosilac ovog elementa i utiče na to da i dalje živi.

I u Ministarstvu kulture smatraju da je upis kola na listu nematerijalnog nasleđa sveta veliki uspeh za našu zemlju.

- Ovaj segment našeg kulturnog nasleđa postaće prepoznatljiviji i vidljiviji u svetu. Srpska kultura svakako ima šta da ponudi. U narednom periodu intenziviraće se aktivnosti kako bi se što više elemenata našeg bogatog kulturnog nasleđa našlo na Uneskovim listama i kako bi Srbija bila zastupljena u istoj meri kao naši susedi - obećavaju iz Ministarstva kulture.

Kolo je najraspostranjenija igra na teritoriji cele Srbije, a pored srpskog pravoslavnog stanovništva, koje ga smatra obeležjem nacionalnog identiteta, izvode ga i druge etničke i konfesionalne zajednice. Najstarije verzije kola su "moravac" i "kukunješ" i zabeležene su na teritoriji centralne Srbije u drugoj polovini 19. veka.

"Moravac" se igra u svakoj prilici

VEŠTINA

NA sajtu Uneska piše da je "kolo kolektivni ples koji izvode plesači koji međusobno formiraju lanac, i obično se kreću po kružnoj liniji držeći se za ruke. Izvodi se uz pratnju muzike, na privatnim i javnim okupljanjima."

- Kolo se igra tokom proslava najvažnijih događaja u životima pojedinaca i zajednica - navode na sajtu Uneska. - Veština se najčešće prenosi direktnim učešćem, a dobri plesači motivišu druge igrače. Kolo, međutim, može da se nauči i u baletskim i muzičkim školama.