Чабраја: Сматрам да је претерано да ретроактивно мењате наслове књига, слика, песама, топонима
ПРЕ неколико дана у Француској је изашло ново издање култног крими-романа Агате Кристи "Десет малих црнаца" са измењеним насловом "И не оста ниједан". У духу политичке коректности, назив оригинала из 1939. године промењен је тако у готово свим европским земљама, осим Шпаније и Грчке.
"Десет малих црнаца" је најтиражнији кримић у историји, са више од 100 милиона продатих примерака широм света, а име је добио по народној песми из друге половине 19. века, око које се и врти главни заплет романа. Наслов је, међутим, од почетка био споран за Американце, па се већ прво издање (из 1940) разликовало од британског, а роман је добио име по последњем стиху поменуте песме "И не оста ниједан".
Како реч црнац у Америци има пежоративно значење, тако је из романа Агате Кристи избачено свако његово спомињање (укупно 74 пута), црнци су постали војници, а Црначко острво - Војничко острво. Поједина издања у Америци, али касније и у Британији, излазила су и под насловом "Десет малих Индијанаца".
- Нико не би требало да користи речи које су увредљиве за друге. У време када је написан роман језик је био другачији и користиле су се неке речи које су данас с правом забрањене - казао је Џејмс Причард, праунук и наследник Агате Кристи, оправдавајући најновију измену наслова у француском преводу.
Осим Америке, остатак света дуго се држао оригинала. У Великој Британији крајем осамдесетих "црнци" су прво постали "Индијанци", а касније "војници". У 21. веку политичка коректност је добила на замаху у многим сферама, па је тако и роман Агате Кристи претрпео измене у бројним земљама. После протеста грађана у Хановеру 2002. због "увредљивог наслова" најављеног позоришног комада "Десет малих црнаца" Немачка је већ следеће године припремила ново издање романа "које не вређа никога". Сличне захтеве имале су потом различите организације у Данској, Шведској, Словачкој... па су објављени нови преводи са америчким насловом "И не оста ниједан".
Прошле године и Србија се нашла у друштву "политички коректних". Издавачка кућа "Лагуна" објавила је најтиражнији роман Агате Кристи, са новим насловом "И не оста ниједан", у преводу Александре Чабраје.
- Као неко ко се цео живот бави књижевношћу, сматрам да је у оваквим случајевима политичка коректност претерана, али разумем и прихватам чињеницу да је за некога та реч можда увредљива - каже, за "Новости", преводилац Александра Чабраја.
Наша саговорница додаје да је роман Агате Кристи "настајао природно, у складу са својим временом".
- Када се осврнемо на историју целокупне књижевности и уметности, схватићемо колико је бесмислено мењати ствари настале пре 100-200 година. За мене је та коректност нека врста пуританизма. Наравно, нормално је да тежимо равноправности у свим сегментима и да се боримо против дискриминације сваке врсте. Таква политичка коректност је нормална у јавном животу, за садашњост, али сматрам да је претерано да ретроактивно мењате наслове књига, слика, песама или, у овом случају топонима, односно, назива острва на ком се дешава радња - оцењује Чабраја и додаје да су у српском преводу, баш као и у горепоменутим издањима, "црнци" избачени у потпуности и замењени са "војницима".
Филмови и серије
РОМАН "Десет малих црнаца" доживео је бројне адаптације на филму, телевизији, у позоришту. По најпродаванијем наслову Агате Кристи снимљено је неколико филмова, од којих је најпознатији црно-бели Ренеа Клера "И не оста ниједан", из 1945. године. Од филмова су још бројније телевизијске адаптације, а само Велика Британија снимила је три серије по овом роману, последња од њих приказана је 2015. године, у продукцији Би-Би-Сија.
ИРАНСКА влада је одговорна за одлуку да управља хеликоптером старим 45 година у, како је описано, лошим временским условима, а не било који други актер, рекао је портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер током брифинга.
ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.
ОВЕ године ће се навршити десет година откад нас је напустио Вук Бојовић, директор Београдско зоолошког врта и човек који је остао упамћен као велики добротвор и хуманитарац.
Имајући у виду да је рат у Украјини увелико у трећој годину од свог почетка, у фебруару 2022, можда и не чуди што Украјина не жели да види руске спортисте на међународним такмичењима. Ипак, иако је донета одлука да Руси могу на овогодишње Олимпијске игре - Париз 2024, може да се деси да један од познатијих руских такмичара тамо не учествује, управо "из украјинског разлога".
ПРЕД трећу утакмице финала АБА лиге дошло је до туче у Београдској арени. У њој су учествовали кошаркаш Партизана Џејмс Нанели и Црвене звезде Стефан Лазаревић, а тим поводом су се, по други пут у дану, огласили из црвено-белог табора.
У СРПСКОМ народном позоришту у Новом Саду почео је рад на новој драмској представи "Балканска лепотица" , по мотивима истоименог романа Ласла Вегела a у режији Андраша Урбана.
ТОКОМ Филмског фестивала у Кану, Асоцијација европских филмских архива и кинотека (ACE), доделила је подршку за заједничку рестаурацију пројекту чији је носилац Државни аудиовизуелни архив Србије - Југословенска кинотека. У сарадњи са филмским архивима из Бугарске и Црне Горе, филм Вула Радева "Крадљивац бресака" биће рестаурисан у Одељењу дигиталне рестаурације Југословенске кинотеке, са оригиналног негатива у 4К издању.
Завичајна збирка Ликовног одељења Градског музеја у Сомбору обогаћена је вредним даром Софије Савић, рођене Дорошки, из Новог Сада, која је поклонила пет слика Вујадина Банета Секулића (Сомбор, 1921 – 1941), студента и учесника НОБ-е, стрељаног од стране окупатора.
ФЕСТИВАЛ младих песника "Млади мај", одржаће се у зајечарском Позоришном музеју (од 22.до 25.маја), а ову свечаност књиге отвориће писац Русомир Арсић.
ЦРНОГОРСКО народно позориште из Подгорице гостоваће 30. маја на Великој сцени Народног позоришта у Београду са представом "Шћери моја" - по тексту Маје Тодоровић, у адаптацији и режији Ане Вукотић.
Коментари (2)