КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Искуства града

ЛИРСКИ субјекти у новој збирци песама Слађана Милошевића "Гибање сенке" (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево 2023), између осталог бележе различита искуства града.

Фото: Приватна архива

Загледани су у урбане пејзеже (тргове, улице, пијаце...), или пак, по сили нужности или случаја, постају њихов део (у студентској мензи, на железничкој станици, у градском превозу...). Сви ти призори и искуства, праћена интензивним емоцијама и доживљајима, а сталним стањем усамљености, повод су да се сагледа и опише и оно што је и изван тих "фотографија" или просева сећања.

Зато "пред врелином окађеног града", негде на граници пролећа и лета, лирски субјект осећа "метеж и бруј као у кошници", али и безсадржајност тих ћелија, у којима "нема меда", јер је "саће одавно исисано". Овде са осећањем природне дистанце, која је карактеристична за лирске субјекте и у већини других песама, он увиђа испражњеност и исцрпљеност града и безбројне зидове. У жељи да стваралачки ипак оплемени тај пејзаж, у сопственим замишљањима те зидове прекрива "расцветалом ружом пузавицом" ("Полис. Тренутак").

У лирским јунацима поглавља Тролејбус - омнибус, по Квентину, нелагодна искустава града, повезана првенствено с њиховом социјалном, друштвеном и културолошком позицијом (сиромашни студент из провинције који из мензе жури на предавања, девојка "у цвету младости" која жели успешну каријеру, возач тролејбуса који је тежећи сигурности својевремено одабрао тај позив). Њихове тренутне позиције само су узорци, као капљице крви, на основу којих се стиче поуздана, шира друштвена слика, али и есенције њиховог духовног стања и искустава. Тако се у "вулканском гротлу градског превоза", студенту отвара читаво поље разноликих асоцијација, на пример, на "људе збијене као у вагонима за концентрациони логор". Девојка "у цвету младости" очајава због трауматичног искуства:

Фото промо

"Сама сам крива што не размишљам / и постајем лак плен маторим предаторима / што вребају неискусне клинке [...] Још видим те зверски расколачене очи, / још осећам у близини врата / задах гајен скупоценим пићем и томпусима". Возач тролејбуса мири се с немогућношћу било какве промене имајући у виду и суровост ограничења: "Свакога дана исто. / Као Хуни који одрастају у седлу / и готово срастају са коњем којег јашу, / имам осећај да и сам срастам са овим шоферским седиштем. [...] A могао сам и ја преко, имао сам занат у рукама, / али ме родољубље тиштило. / Махнито сам зграбио пушку и отишао на фронт / да донесем овај трофеј, /гелер, скоро на загрљај са кичменим стубом..."

Имајући у виду наведена и друга искуства лирских јунака из ове збирке, сагласни смо с једним од њих - да је сваком од нас потребан по анђео. Но, док сагледава својства савременог града, и тај анђео брине, неспокојан је. Ипак, његова дужност не своди се само на бдење над додељеним му. Још један његов задатак јесте успостављање, и одржавање, континуитета. Он је задужен за културу сећања пошто ми, очигледно, сами нисмо дорасли том задатку: "Брине. / И чува успомене. / На јуче. На претке. / На узрела поља крај макадамског друма. / Брине да их не заборавим; / да их мисли и обавезе не потисну у асфалт, /у метрополску свакодневицу".

Но, да на то предано мисли и да на томе исто тако ради аутор ове збирке, казују нам песме посвећене нашим песничким великанима - Стевану Раичковићу, Бори Радовићу и другима.

Да, то је тај "прах за позлату" о којем нам је приповедао велики Данило Николић, као и о "упорним успоменама".

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Песма о стварању

27. 09. 2023. у 08:00

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Ризнице знања

19. 09. 2023. у 12:45

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Дубоко у свету

29. 08. 2023. у 13:01

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Сопствени вртлози

16. 08. 2023. у 11:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације