Кањон Јерме као Колорадо

КАЊОН реке Јерме између Гребен планине и Влашке планине, најужи у Европи, чудо је природе пред којим застаје дах. Посетилац који у свитање крене међу стотинама метара високим литицама, а у сутон истим путем назад, биће у неодумици да ли је у истој кривудавој клисури на тромеђи пиротске, бабушничке и димитровградске општине. Игра сунчевог светла током дана непрестано мења боје стена кањона и открива нове монументалне камене фигуре и безбројна лица налик људским које је ерозија исклесала у кречњачким стенама планинских гребена.

Осећај натприродног док се хода ивицом више него уског пута кроз стене или кроз само корито Јерме, ако водостај то дозвољава, појачавају снажан хук воде који одзвања међу литицама и одсјај белих слапова. Обилазак кањона Јерме, специјалног резервата природе, врхунски је доживљај али упркос томе фантастични пејзажи планина нису довољно познати изван нишког и пиротског краја, одакле долази највише посетилаца.

Туристи који први долазе остају изненађени добрим ресторанима и смештајем у домаћој радиности, у етно-кућама по прихватљивим ценама. Љубитеље авантуре привлачи посебно Гребен, планина коју су планинари назвали "српски Матерхорн" јер излазак на њену литицу изнад кањона представља право искушење. За љубитеље шетње и трекинга постоје удобнија и лепо маркиране стаза кроз мирисну шуму, која почиње на улазу у најлепши део кањона, Погановско ждрело. Стаза полази од манастира Светог Јована, познатијег као Поганово, задужбине средњовековне српске властелинске породице Дејановић.

Лепота и светост бајковитог манастира ушушканог у зеленило између кањона и планина привлачи мноштво ходочасника и љубитеља природе који шетају Влашком и Гребен планином. Мноштво поклоника долази из Бугарске о чему сведоче и натписи којима се нуди смештај уз цене локалних производа на бугарском језику. Нажалост, долазак до кањона Јерме за посетиоце из севернијих делова Србије није једноставан пошто сигнализације која би упућивала на ово предивно место с пута Ниш -Димитровград уопште нема!

Околне планине богате ендемским биљним и животињским врстама могу да постану мека за туристе, ако се постојеће планинарске стазе, шумски и пољски путеви означе и допуне путоказима.

КАКО СТИЋИ

До клисуре се најбрже стиже искључивањем са пута Ниш - Димитровград код Сукова. Пут преко Беле Паланке и Бабушнице је краћи али се због стања коловоза њиме вози дуже. Сам пут кроз клисуру је врло изазован јер води трасом некадашње рудничке железнице уског колосека и у многобројним тунелима се сужава у једну траку. Због тога возачи журе да што пре изађу из клисуре, која није безбедна ни за пешаке. Могуће решење је изградња шетачке стазе на носачима изнад реке, каква постоји у делу тока Јерме кроз Бугарску.

Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"