Лустери од сабљи и подземни храмови

ЛЕПИ градић Крупањ под подрињском планином Јагодњом има две јединствене цркве које су истовремено и споменици, музеји и саме по себи уметничка дела. У самом центру спокојне вароши, крај широке пешачке зоне с мноштвом кафаница и локала у старим зградама, надноси се монументална спомен-црква Светог вазнесења, рад архитекте Момира Коруновића.

У њој светла блистају с лустера и свећњака израђених на основи од сабаља, граната и митраљеске муниције заробљених од аутроугарских завојевача у Великом рату. Црква је споменик српским војницима који су у јесен 1914. током двомесечених беспоштедних борби на Подринским планинама поднели неописиве жртве и зауставили другу аустроугарску офанзиву на Србију. Битка на планинском врху Мачков камен је званично најкрвавија у Великом рату, кад се посматра број погинулих на површини бојишта. Од 15. до 22. септембра 1914. на малом платоу живот је изгубило око 8.000 српских војника, а аустругарске жртве су биле значајно веће.

- Само 21. септембра Мачков камен је четири пута прелазио из руке у руку. Следећег дана, Аустријанци су на бојном пољу избројали око 1.200 својих војника међу 2.000 погинулих - каже мр Драган Крсмановић. - Српски артиљерци су последње гранате испаљивали наступајући са стрељачким стројевима, а онда су јуришали с бомбама и бајонетима.

Спомен-костурница мученика с Мачковог камена налази се на самом планинском врху до кога води пут који неки прелазе возилом, а други као ходочасници, пешке. Више од 70 лобања се чува и у крипти Вазнесенске цркве у Крупњу, која је отворена и представља јединствен музеј.

Само километар даље, на обронку брда на периферији Крупња налази се још један црквено-музејски комплекс, Добри поток. Његов централни део је најстарији храм Рађевине, посвећен Успењу Пресвете Богородице. Иако је реч о цркви брвнари, она има високотехнолошку опрему која изненађује посетиоце. Чим гост крочи у храм, сензори активирају музичке уређаје и зачује се предивно појање, иако у њега хор не би имао где ни да стане.

Црква је окружена мноштвом брвнарица које у себи крију музеје, од оног посвећеног деци, преко пчеларства, заната - до лова. Део добропоточког комплекса је и средњовековно робље Дубровчана који су овде имали колонију, крај богатог рудника сребра. Највећа добропоточка атракција су подземни храмови у старим рудничким окнима посвећени Светом Прокопију и Светој Параскеви. Аутор овог јединственог комплекса је свештеник Александар Ђурђев, који је и историчар, етнолог, публициста, а кад затреба и зидар.

Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"