Зашто је Бељаница опчинила и деспота Стефана Лазаревића

БЕЉАНИЦА је планина на којој још увек постоје недирнуте прашуме се горостасним дрвећем, где без бојазни може да се пије вода из кристално бистрих потока. Њен врх на 1.339 метара благо се издиже се изнад висоравни, која се према западу нагло завршава вертикалним монументалним белим гребеном над клисуром речице Чемернице.

Ка крашким ливадама прошараним стенама још увек слободно лута крдо стамених вранаца дугих грива, дочекујући планинаре којим је Бељаница једна од омиљених планина. Успон на њу је пролазак кроз капију чудесног света девичанске дивљине који захвата невероватних 2.500 квадратних километара ненасељеног пространства.

Љубитељи природе и планинари зато се сваког викенда у великом броју пењу на врх Бељанице, до кога води више стаза. Најтеже и најизазовније су оне које иду уз беле стене гребена, а управо такву је за успон прошле недеље изабрала експедиција Планинарске секције "Беоелектрана".

- На Бељаницу можете да долазите сваког викенда, а да увек откријете нешто ново. Ова стаза уз стене је краћа и тежа, али живописнија од оне која води кроз шуму - објаснио је водич Миливој Томић.

По доласку на висораван указао се величанствени поглед, који је уз предах на мирисном бакарном тепиху од сувог лишћа био заслужена награда за утемељиваче нове стазе уз гребен Бељанице. Уживање које пружа лутање Бељаницом објашњава зашто је деспот Стефан Лазаревић, љубитељ лова, природе и поезије, одлучио да своју задужбину Манасију подигне баш под њеним обронцима.

ВЕЛИКИ БУК

Дивља лепотица Бељаница привлачи велики број љубитеља лова, природе и активног одмора, јер се налази на само 120 километара од Београда. Посетиоци мање склони авантури обично на одлазе далеко од подножја где се налази чудесни амфитетар који је формирао громогласни Велики бук, највиши водопад у Србији. Крај њега су подигнути веома лепо уређени ресторани и бунгалови.