Унеско као мотив за путовање

ГЛАВНИ мотив азијских туриста да у Европи посете неко место јесте да се налази на Унесковој листи светске баштине.

То је био разлог зашто је за само десет година Немачка успела да на Унесковој листи постане високорангирана земља са 40 знаменитости, колико их има и, рецимо, Француска. Немачка туристичка организација годинама је систематски припремала пријаве не само за дворце и природне лепоте, већ и за катедрале, руднике и старе фабрике као индустријско наслеђе, јер сва истраживања показују да азијске туристе магнетски привлаче атракције које се налазе на овој листи.

На листи Унеска налази се 1.031 знаменитост, а последња уписана је фабрика за прераду меса у Уругвају. Италија (51), Кина (48) и Шпанија (44) успеле су да заштите највећи број знаменитости. Са само неколико знаменитости мање следе Француска, Немачка, Мексико и Индија.

На Балкану највећи број знаменитости на Унесковој листи имају Грчка (17) и Бугарска (девет). Србија је успела да заштити седам знаменитости - Стари Рас и манастир Сопоћани, манастире Студеница, Дечани, Грачаница, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку и римску палату Гамзиград. Захваљујући Унесковој листи, Србија је постала део кружних балканских тура за путнике из Јапана, Кореје, Кине и Хонгконга.

У оквиру Унесковог програма "Памћење света", у Светски регистар културне документационе баштине из Србије су уписани Архива Николе Тесле и Мирослављево јеванђеље.

Још пет културних монумената из Србије су пријављени за листу Унеска:

Јустинијана Прима (Царичин град), манастир Манасија, градови - тврђаве на

Дунаву Бач и Смедерево, као и Рајачке пимнице код Неготина.