Дивна Љубојевић: Духовна музика је опасна!

ДИВНА је Дивна Љубојевић (46). Не зато што јој је такво име, нити зато што је рођена на Благовести, па ни због вансеријског појања православне духовне музике, већ је њена величина у скромности. Разговор поводом концерта, којим ће у београдском Сава центру 21. априла обележити 25 година рада са својим хором "Мелоди", почели смо од почетка - од њеног детињства.

- Када човек има толико иза себе, тешко му је да се враћа на почетке - каже Дивна. - То ми не делује ни занимљиво, нити ми лежи.

Ипак, пристаје да се врати у прошлост, затвара крупне кестењасте очи и почиње да прича:

- Захваљајући родитељима који су одржавали добре односе са браћом и сестрама, детињство ми је било предивно. Непроцењиво је то време с њима проведено. За Београд ме везује време девојаштва. Када сам кренула у средњу школу постао ми је занимљив, јер сам тада почела да га конзумирам. Нисам излазила тамо где и моји вршњаци. У то време главна је била "Академија". Мада, пратила сам све што се дешавало у музици, волела сам да слушам "Електрични оргазам", "Идоле", "ЕКВ", наравно. Али, одлазила сам на концерте класичне музике, јер ми је душа била тамо.

* Ваше школовање је одмалена било усмерено ка музици?

- У Београду сам ишла у нижу музичку, па у средњу "Мокрањац", а Академију сам уписала у Новом Саду. Паралелно са студијама сам имала место диригента у "Првом београдском певачком друштву". Путовала сам свакодневно првих шест месеци у Нови Сад. Плус два пута недељно пробе у Београду, плус литургија недељом. Упоредо с почетком музичког школовања сам пронашла тај звук у манастиру Ваведење, који је определио мој живот.

* У то време је настао и ваш хор "Мелоди"?

- Било је то пред крај Академије, 1991. године, после диригентског стажа у "Првом београдском". Тада сам основала "Мелоди" са пријатељима, који су већ певали са мном у хору "Мокрањац" и ПБПД.

* Рекли сте да с њима "дишете у молитви".

- Непријатно ми је да то понављам. То је један специфични однос певача и диригента који ми негујемо и који није класичан. Фантастично функционишемо, јер нам је духовна опредељеност иста.

* Како и када је почело концертирања са "Мелодима"?

- Од настанка хора 1991. па до 2001. наступали смо углавном по Србији, са ретким излетима у иностранство. Такве су године биле. А у том периоду смо се ми богатили репертоаром, музички настајали - стварали се оваквима какви јесмо. То је био наш "залог за будућност"! А онда почиње и до сада траје наша светска концертна делатност.

* Наступали сте на неким од најзначајнијих светских сцена.

- Јесам, и то је феноменално. Петроградска филхармонија, Париско позориште, московски Кремљ, само су неке од сцена.Човек мора да има неки циљ, а ја нисам човек пројекта, али у својој глави желим да вратим духовној музици место које јој је неправедно одузето код нас. Место у класичној музици. Православна духовна музика без обзира на то православно одређење је универзална! Чини се да је намерно склоњена јер је "последица" слушања те музике мир! Ово што изводимо "Мелоди" и ја слушају и Турци, Кинези, Шпанци, Африканци, Французи, и сви уживају у том смирењу и испуњености духа, што ми говори да је опасна (смех).

* И Турци и католици и Јапанци су пре Срба организовали ваше концерте. Како то тумачите?

- То и није толико неуобичајено. Ми просто не гајимо баш нашу лепу традицију. А и нико у свом селу није пророк. Непознавање сопствених корена је једна од најлошијих особина у српском народу данас. На томе је систематски рађено. А људи су се претворили у крпе и свеједно им је. Заборавили су да и они имају право да постоје и мисле својом главом. Никад није било лошије време. Памтим своје окружење уназад 35 година и одувек је све туђе - лепше. Нема везе колико је будаласто, испразно, јадно. То прихватају људи без свести о својим коренима. Не знам како не схватају да без прошлости не би било ни њих. Не постоји садашњост без прошлости. Оно што се данас тражи биће нечија прошлост, а ово данас је баш катастрофа.

* Србији данас свет представља Дивну Љубојевић?

- У Француској је моја издавачка кућа "Милан мјузик", за коју издајем дискове од 2003, а која има 50 одсто права на сву филмску музику, а "Жад" је њена ћерка-фирма специјализована за уметничку музику. Ја сам, такорећи, њихова звезда. Пре две године сам издала диск "У потрази за божанском светлошћу" за њујоршку кућу "Валеј ентертејнмент". То је леп и неочекиван догађај за мене. У Белорусији смо такође издали неколико плоча. На почетку смо снимали самиздате, прво су издавачи били "Мелоди" и манастир Ваведење, а потом само "Мелоди".

* Недавно вам је и ПГП РТС продуцирала албум "Антологија најлепше духовне музике православног истока".

- Мој 25. диск за 25 година рада је коначно изашао у издању наше национале куће. Добро, никад није касно. Требало би национална кућа да служи интересу нације. Што би неко други боље разумено нашу духовну музику него ми? Неприродно је затварати очи. И нема то везе са мном, јер не радим ово за себе.

* Други пут ћете 21. априла наступити на сцени Сава центра пред суграђанима.

- Први пут концерт је иницирао и организовао Сава центар, а сада је "Лонг плеј", агенција која је схватила вредност овога што радим. Жеља им је да нас врате у Србију. После Београда смо 23. априла у новосадској "Синагоги", а на лето ћемо наступати по Србији. План нам је да сваке године правимо Васкршњи концерт.

* Шта сте нам припремили?

- Очекујте очекивано! Најлепшу духовну музику православног истока. Гост концерта је "Квартет интермецо". С њима ћу отпевати две композиције руских аутора, од Чеснокова "Совјет превјечни" и Рахмањивова "Тебе појем".

* Ваша интерпретација Бајагине песме "Од када тебе волим" одјекнула је интернетом. Како је дошло до сарадње?

- То је фасцинантно. Има људи који прате духовну музику, има оних који иду на литургије, а има и оних који о томе не знају ништа. Понудили су ми да најавим концерт у емисији Ивана Ивановића, па сам помислила, ако ћу тиме приближити овај жанр онима који га не познају, хоћу. После те емисије повећао се број прегледа моје музике. А, до сарадње с Бајагом је дошло у "Звездара театру", где је прошле године организован добротворни концерт "Даме певају Бајагу". Изабрала сам "Од када тебе волим", јер ми је због фантастичног текста и музике то омиљена његова песма. А онда се десило то гостовање, а тамо нисам могла да певам свој репертоар, па сам се сетила Бајаге. Све је било спонатно.