Драгојевић: Српског филма више нема!

ДА ЈЕ пре две и по деценије, кад је режисер и сценариста Срђан Драгојевић закорачио у свет филма с култном комедијом "Ми нисмо анђели", неко рекао да ће ТВ серије бити квалитетније (и, можда, уметнички вредније) од кинематографије, вероватно би га прогласили лудим. Развој дигиталних медија и интернета довео је до тога да данас филмофили чешће гледају серије него што одлазе у биоскоп.

Додамо ли томе чињеницу да све више цењених филмских режисера, сценариста и глумаца тражи ухлебљење на малом екрану, те да већу зараду остварују продуцентске куће које се баве производњом серија, јасно је да је 21. век унео драматичне промене у филмску индустрију.

Драгојевић је недавно завршио снимање пилот-епизоде серије "Мамурлуци", која се бави болном темом нашег друштва - дужничким ропством оних који имају кредите у "швајцарцима". На почетку разговора питамо га како намерава да нас с Николом Којом (продуцентом пројекта и главним јунаком) и сценаристом Радетом Марковићем натера да се смејемо суморној свакодневици.

- Намеравам да радим из уживања, али и да враћам лихварско-лоповски кредит у швајцарским францима који сам узео 2007, да бих имао где да живим с бројном породицом. Засад, режирам рекламе и уживам у томе. Што се серије тиче, пилот-епизода је испала добро и веома сам задовољан. То смо сви урадили другарски, џабе. А, хоће ли од тога нешто бити - не знам.

* Да ли је нека ТВ показала занимање за серију? Јесте ли спремни да поново заврнете продуцентске рукаве?

- Немам појма. Којо је продуцент, он се бави питањем финансирања. Ја сам у "Мамурлуцима" филмски "пролетер". Волим да се бавим својим послом, писањем и режијом. Понекад сам морао да будем и копродуцент, кад није било новца за сценарио и редитељски хонорар, па сам био принуђен да уђем на "учешће". Кад вам је стало да направите нешто у шта верујете, новац вам је неважан. Од седам филмова, ма како успешни били, само за три сам добио пун сценаристичко-редитељски хонорар. За "Ми нисмо анђели", хонорар за сценарио и режију ми је био 10.000 марака. Добио сам само прву половину, за њу купио лепу половну "фолксваген бубу 1303", а други део је појела инфлација. За "Ране" је било још горе. Хонорар ми је на крају био солидна нула. Сви смо радили "на учешће" и зарада је зависила од броја гледалаца. Нажалост, Мира Марковић је захтевала од челника РТС да укину рекламу за филм, без обзира на потписани уговор, и "Ране" нису имале довољно гледалаца. Али, срећан сам што сам тај филм направио. Да сам могао, платио бих да га снимим. У овој земљи мој посао је хоби. Не би то морао да буде, да постоје слободно тржиште и уређена законска регулатива. Уместо тога, имамо редитеља који саветује министра, додели сам себи за филм пола милиона евра и узме хонорар од 100.000. Такви "веселници" лепо живе и стварају у Србији, представљајући се као "моралне громаде".

* "Мамурлуци" се баве животом двојице глумаца за које сви мисле да су успешни и пуни пара јер се појављују на ТВ-у, а заправо су социјални случајеви. Сведоци смо да све чешће у медијима осване глумачко име које је на ивици егзистенције, али и неко ко је је купио стан на Дедињу. Где је истина?

- Стан на Дедињу? Нисам чуо да је неко од мојих колега тако финансијски успешан. Најчешће је супротно. Но, не видим зашто би било необично и неприкладно да неко ко је у свом послу успешан, вредан и талентован - заради новац. У друштву се одомаћило да је нормално и легитимно да га само лопови и битанге имају. Да сам за сваку репризу својих филмова на ТВ-у, а било их је скоро хиљаду у последњих 20 година, добио половину ауторског хонорара који добијају моје колеге у Хрватској и Словенији - могао бих да купим, не стан на Дедињу, већ кућу! Са базеном. Да ми је до Дедиња, а није. Тешко да ико воли да у комшилуку гледа ћелаве мрштавце и силиконске караконџуле.

- "Ми нисмо анђели 2", чији сам копродуцент, имао је првих шест дана по 40.000 гледалаца дневно. Дакле, онолико колико је недостижно већини домаћих филмова током читаве дистрибуције. Седмог дана се појавио "пират" и продавао на сваком ћошку. Гледаност је од тог тренутка почела драматично да пада. Пошто смо досађивали полицији молећи их да то спрече, један инспектор ми је рекао да је рођак највишег државног функционера главни "пират" у Србији, с фабриком за производњу пиратских дискова и дистрибутивном мрежом. Овде стално причамо о капитализму и слободном тржишту. Њега, нажалост, нема ни од корова. Зато плаћам лихварско-лоповски кредит у швајцарским францима уместо да имам свој, поштено зарађен стан. Поштено, јер моје филмове цене милиони гледалаца, шта год ко од "експерата" о њима мислио.

* Да ли је због тога изостала подршка државе за филм "Парада", који је био регионалног карактера?

- Читам коментаре читалаца како држава баца новац за кинематографију. "Парада" је, дакако, одбијена од злобних и завидљивих колега у комисији. Но, претходно је добила од свих филмских фондова у региону. Управни одбор Филмског центра се уплашио скандала и одлучио да помогне овај пројекат с дупло мање новца од осталих "добитника" - с 15.000.000 динара. "Парада" је од ПДВ-а на биоскопске улазнице и од ДВД-а вратила држави Србији 20.000.000 динара. Значи, може и тако, зар не? Не тражим од државе да ми за нови филм да било шта неповратно и бесплатно. Нека муфљузи у комисијама дају једни другима за своје филмове од три до 15.000 душа у биоскопима. Мени дајте позајмицу. Ево, зарадили сте од "Параде" више него што би вам иједна банка дала да сте паре орочили.

* Ако не рачунамо мини-серију "Атомски здесна", "Мамурлуци" ће бити прва серија у вашој режисерској каријери. Јесу ли филм и серија заменили улоге?

- У редитељској да, али сам се као сценариста у томе већ опробао. Написао сам 12 епизода "Монтевидеа", које су обухватале целу радњу од 36 наставака, у које је ова серија проширена и два филма. Задовољан сам тим послом. Што се "Мамурлука" тиче, не личе ми на типичне серијске производе код нас, па нисам сигуран хоће ли од тога нешто бити.

* У Србији је постао тренд да ТВ продуценти користе биоскоп као продужетак промоције за серију. Девалвира ли се тиме кинематографија, ако се узме у обзир то да је реч о филмовима насталим према ТВ техници снимања?

- Нема ту никаквог девалвирања. То је, често, нужност. У Хрватској се филм помаже годишње са 13.000.000, у Македонији и Словенији са по 6.000.000, а код нас са 2.000.000 евра. Чак ни то не вреди с овим "вакуумом" од две године без конкурса. То ће се осетити тек у наредном периоду. Оно што сад гледамо су филмови с конкурса из 2012. и 2013. Бесмислено је користити израз домаћа кинематографија. Ње, једноставно, више нема.

* За "Мамурлуке" кажу да ће бити српска верзија "Калифорникације". Имате искуства с римејковима, будући да сте прерадили сценарио "Серанових" за "Синђелиће". Зашто се домаћа продукција све више заснива на обради страних серија?

- Обрадио сам само пилот. Дао име и прилагодио карактере и радњу нашем менталитету. После је то неко други писао. Не знам како је испало, јер не гледам ТВ. Имам паметнија посла. Толико је добрих књига и филмова које ваља прочитати и погледати. Али, дали сте ми шлагворт за нешто што сматрам да је од виталног значаја. ТВ продуценти код нас најчешће немају свест о значају сценарија и склони су да уштеде баш на сценаристи. Често су нам серије такве какве јесу зато што је продуцентима "најисплативије" да ангажују почетнике, очајнике или оне што поране једног јутра и "истамбурају" сценарио епизоде. Они би да сценаристу плате отприлике једнодневним хонораром главног глумца за снимање једне епизоде. Сматрам да сценариста мора да буде плаћен колико и главни глумац. Тек тако ће се уважавати ова професија.

* Филм "Лепа села лепо горе" репризиран је одмах после обележавања 20 година од Сребренице. У време кад је премијерно приказан, кривицу је делио на обе завађене стране и слао поруку да се таква трагедија никад више не понови. Шта нам данас поручује, кад су успостављени какви-такви односи са обе стране Дрине, а со се поново утрљава у старе ране?

- Већ 20 година "Лепа села" поручују вазда исто. Следеће године биће јубилеј, две деценије од премијере. Планирамо да то обележимо дигитализацијом негатива, како би људи видели филм у правом светлу. Сад се гледају избледеле копије, а филм изгледа много боље. У јулу сам био у жирију филмског фестивала у Одеси и приказивали су филмове сваког члана. Предложио сам им "Лепа села". После филма, у препуној сали, било је много суза. Филм их је заиста погодио, због њихове трагичне ратне ситуације. Што се овдашњег "утрљавања соли у старе ране" тиче, то ме више не занима. Политичари увек посегну за старим добрим национализмом и шовинизмом онда кад услови живота и степен људског понижења достигну тачку кључања. Криза је, мора опет да се шири мржња.

* И после две деценије, аутори западних серија, филмова и књига доживљавају нас као лоше момке. Зашто?

- Ма, не... То је стереотип који ми "гајимо", јер уживамо у улози Калимера. Мали смо ми, слабо занимљиви, имали смо улогу у неколико филмова и серија. Ову идиотску тезу истичемо с некаквим болесним, патолошким сладострашћем, у стилу "нека нас има, па макар и као негативаца". Али, далеко је то од истине. Доминантно су негативци Руси, који су имали паузу од двадесетак година док су били бедни и послушни под корумпираним Горбачовом и пијаним Јељцином. Ту су, наравно, и Арапи. Мислим да Србија има позитиван имиџ. Имамо неколико одличних фудбалера, а ту је и Новак Ђоковић. Поједини наши филмови су солидни, добро представљају земљу. Али велико је питање да ли земља то заслужује, будући како третира кинематографију и ауторе.

* Има ли за вас места у домаћем филму?

- Планове везане за филм, на моју жалост, не могу да имам. Филмски центар Србије већ скоро две године није расписао конкурс за подршку продукције. Неодговорно и скандалозно. Кад га буду расписали, конкурисаћу. Мада, никад за 10 година, колико постоји Филмски центар, нисам добио на конкурсу, а шест пута сам конкурисао. Одбијам да прихватим поруку коју ми шаљу колеге, а који су се више пута измењали у комисијама и давали новац једни другима. Труде се да ме елиминишу из српске кинематографије, а ја то, ипак, не дозвољавам. Ето, "Парада" је имала више од милион гледалаца у биоскопима Србије, региона и Западне Европе, уз три награде у Берлину. Појаве се, ето, и "Лепа села" на малом екрану и посведоче о томе зашто су намерили да ме елиминишу, али и о томе какви су бедници у питању.