Лепа Лукић објављује биографију: Биће то права истина!

МАДА многи мисле да је о Лепи Лукић готово све речено, биће изненађени када буду прочитали књигу о њој. „Краљица“ народне музике ускоро планира да објави биографију, која ће обухватити сваки сегмент њеног живота - детињство, певачке почетке, пут до естрадног врха, а неће изостати ни прича о емотивном животу који је увек изазивао велику пажњу. Славна певачица каже да ће њени обожаваоци бити изненађени књигом, чији је излазак планиран на пролеће.

- Још пре десетак година ми је било понуђено да објавим књигу о себи, али нисам прихватила - каже, за „Новости“, Лепа Лукић. - Одлучила сам да то сада, ипак, урадим. Нећу је писати ја, аутор ће бити неко други и преговори су у току. Биће то права истина о мени, јер је досад речено и написано много лажи. Мислим да ће књига бити изузетно читана, јер имам шта да кажем. Осврнућу се и на то шта ми је популарност донела, а шта однела.

* Шта вам је одузела?

- Прве свега, емотивни живот. Али не могу да будем ђаво и да кажем да ми је мало дала. Напротив, донела ми је и много тога лепог.

* За вас нема кризе, радите као у најбољим данима?

- Траженија сам него у зениту популарности. Проживљавам нову славу. Важно је да ме глас служи, људи воле да ме слушају, јер сам једноставна и никад не дижем нос.

* Да ли је тешко остати на земљи?

- Не знам, јер сам се увек понашала нормално. Нисам могла ни да сањам да ћу толико дуго да трајем. Не треба глумити звезду, народ ће рећи да ли сте звезда или не. Тај исти народ ме је прозвао „краљицом“ песме, а не ја. Па, како да човек не буде срећан и задовољан, ако траје више од 40 година!

* Али, не служи вас само глас, већ и добар изглед?

- То је генетика. Једном ми је Цуне рекао: „Бог ти је дао, па се расипао“. Ценим све оно што имам. Увек сам била скромна, а опет велика. Никад нисам заборавила одакле сам и увек сам истицала своје село.

* Колико често идете у родни Милочај?

- Идем на гробље, али не посећујем често породичну кућу. Ухвати ме туга, јер тамо немам никог и увек се сетим мајке и брата. Свратим кад могу, обиђем и комшилук, али не смем тамо да преспавам сама. Једино када је са мном мој братанац са породицом.

ДВА ПУТИЋА

* НАСТУПАТЕ ли још уресторану „Два путића“ који сте отворили свом братанцу?

- Певам сваког четвртка. Увек је све унапред резервисано и одлична је атмосфера. Ја и даље певам, а и да не радим, успела сам досад себи да зарадим за живот. Не могу без песме. Још ме то држи, као да имам 30 година и уопште не осећам умор кад идем на наступ.