Трагови прачовека у пећинама Сићева

Јелена Ћосин

23. 07. 2017. у 08:42

Мала Баланица, која крије тајне трећег најстаријег људског фосила у Европи, Задивила Американце, који је много хвале. Процењује се да су бројни артефакти, животињске кости, као и људска вилица, стари пола милиона година

Трагови прачовека у пећинама Сићева

Улаз у пећину готово да је зарастао у жбуње

БРОЈНИ артефакти, животињске кости али и људска вилица стара пола милиона година, пронађени у две пећине код Сићева, Малој и Великој Баланици, међу најзначајнијим налазиштима су у читавој Европи, истиче археолог Душан Михаиловић. Стручњаци су утврдили да је вилица, коју је овај археолог у Малој Баланци пронашао 2006. године, стара између 397.000 и 525.000 година, а да су пре ње на територији читаве Европе пронађена само два људска фосила која су старија.

Михаиловић каже да су налази од огромног значаја за цео свет, а нарочито људски фосил, који доприноси општем разумевању еволуције човека у Европи. Самим тим и Мала Баланица је, каже, јединствено и драгоцено налазиште.

- Пола милиона година људског присуства у нишкој котлини незамисливо дуг период. Овако старе остатке немамо нигде у овом делу Европе. Када сам недавно разговарао са једном јако познатим археологом из Америке и рекао му да смо пронашли још једну пећину на овим просторима, он ми је рекао: "Душане, па ви имате српску Атапуерку", најпознатије палеоантрополошко налазиште у Европи где се налазе остаци стари преко милион, 700.000 и 300.000 година" - прича Михаиловић.

До овог својеврсног налазишта, Мале и Велике Баланице, Душан је дошао сасвим случајно, радећи 2002. године истраживање и реконосирање због изградње трасе пута Ниш - Димитровград. Када је од Министарства добио новац за истраживање, са својим тимом упутио се у Сићево и започео је ископавање.

- Када смо дошли, пећина је била потпуно зарасла и оштећена, а оштећења су вероватно нанели људи који су трагали за благом. Ту смо пронашли остатке ватришта, трагове људског боравка, сведочанства о њиховом лову, њиховој технологији, животињске кости, артефакте и одмах нам је било јасно да су веома стари, да се могу приписати средњем палеолиту, култури неандерталаца. Међутим, нисмо ни слутили да можемо да пронађемо остатке старе пола милиона година, а можда и више - прича он.

РЕТКИ ПОСЕТИОЦИ

ПЕЋИНЕ су дугачке пет и двадесет пет метара. Иако од огромног значаја, како за науку, тако и за град Ниш, пећина није уврштена у туристичку понуду, а због лошег и отежаног приступа, још нема много посетилаца.

Сматра се да је Мала Баланица међу најзначајнијим археолошким локацијама у Европи

ПОРОДИЦА ТОШИЋ ЧУВАР БЛАГА

МАЛА и Велика Баланица налазе се стотинак метара од последње куће у селу, куће породице Тошић, која будно мотри на пећине када професор и археолог Душан Михаиловић не ради ископавања.

- Откад је почело истраживање пећине, моја породица и ја пружамо пуну подршку професору Михаиловићу. Док он није ту, кључеви су код мене и пећине стално обилазимо и одржавамо. Ако неко дође да види пећину, ми га одведемо, покажемо све, испричамо им све - објашњава Драган Тошић.

Поред пећине Велика и Мала Баланица, Михаиловић са својим тимом ради и ископавања пећине близу Јелашничке клисуре код Ниша, где постоје остаци из средњег палеолита, стари више од 40.000 година, и остаци из познијег периода, стари око 25.000 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације