Цркву исушују шинама

Д. Гагричић

09. 10. 2016. у 08:01

Богомољу стару век и по у Штиткову спасавају савременом техником. Пресецањем зидова изнад пода, уграђена специјална заштита

Цркву исушују шинама

МАЈСТОРИ новосадске фирме ХПС-ХИО извели су радове на заштити од влаге цркве Благовештења у нововарошком селу Штиткову, а наредних недеља ће ивањички "Путеви" обити малтер, како би се зидови сушили. Идућег пролећа наставиће се радови на крову и уклањање трагова зуба времена и немара и враћање старог сјаја храму подигнутом 1867. године у некадашњем седишту кнезова лозе Рашковића.

Темеље и зидове богомоље под Чемерницом "једе" влага од како је 1963. године изграђена брана на извору Врело за мини-централу, којој је био кратак радни век, али је остало језерце. Иницијативу за спасавање храма и прикупљање средстава покренули су Хуманитарна организацијха "Стара Рашка", из Београда и овдашње удружење "Кнезови Рашковићи", уз подршку Милешевске епархије и Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама.

Први пут у Старом Влаху је примењена специјална метода у заштити, у ствари патент Новосађана - технолошки поступак у производњи и уградњи материјала, стар 25 година.

- Зидови цркве су изнад пода пресечени ултрабрзим и дијамантским сајлама и положена је хоризонтална хидроизолација - хиомастершина, која трајно заштићује од продора капиларне влаге, највећег непријатеља старих објеката - појашњава Драгиша Радановић, технички руководилац.

Пластична профилисана шина је ширине 10 центиметара, а висине 14 милиметара и према речима Радановића, има огромну носивост и трајност. Тако је, иначе, од влаге заштићено десетине верских објеката, међу којима је црква у Дебељачи, код Панчева, са зидовима (од опеке) дебелим 5,30 метара, као и низ јавних објеката новијег датума.

Црква Благовештења у Штиткову

Мајстори тврде да одавно нису наишли на тако тврд камен као у Штиткову. Мештани претпостављају да је при зидању цркве (радови почели 1863. године) коришћен камен из остатака манастира, али не знају из ког је мајдана.

Црква у Штиткову је, уз одобрење турских власти, подигнута 1867. године, на месту некадашњег манастира, саграђеног док је средином 17. века на трону рашког митрополита и пећког патријарха био Гаврило Рашковић. Турци су 1813. године спалили манастир из освете што је Максим Рашковић подигао народ на буну и био Карађорђев барјактар на Старом Влаху.

ИМЕНА НА ЗИДУ

У ЦРКВИ рестаураторе чека и посао на заштити необичног споменика ратницима 1912-1918. године из пет села. У фреско-техници, у малтеру на зиду - пролазу између припрате и наоса, исписана су имена 107 ратника, а спомен-плоча је освећена на Видовдан 1927. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације