Чесме Ерама највеће благо

ЧЕСТО измештане и урушаване, потцењиване и тек понекад хваљене, еснафске чесме ужичке опстале су у граду на Ђетињи пуних 120 година. Биле су цео један век центар ерског света, места окупљања оних жедних воде и разговора, а у модерном времену враћа им се стари сјај: под будним оком професора, ученици Средње уметничке школе започели су рестаурацију натписа на вредним задужбинама овдашњих занатлија, подсећајући Ужичане на њихов значај и важно место у свакодневици.

- Наша школа је настала захваљујући граду, интереси су нам заједнички, па смо се после рестаурације и израде бројних мурала, јавних простора и икона у Цркви Светог Марка, на иницијативу историчара Милорада Искрина, посветили ужичким чесмама - објашњава директор школе Обрадин Јешић.

Под надзором професора мр Јелене Гускић Петровић и Милене Вермезовић, будући конзерватори културних добара, њих дванаесторо, научено проверавају у пракси.

- Реконструисаћемо избледеле и нечитке натписе на три чувене ужичке чесме, на Слануши, Ракијском пијацу и у Малом парку. Надамо се да ћемо у будућности бити у прилици да обавимо потпуну реконструкцију свих значајнијих чесама у граду - истиче мр Јелена Гускић Петровић.

Пре 120 година три поменуте камене чесме подигле су занатлије свих фела. Учинили су тада оно што пише у једном извештају из старих времена: Ужице је у погледу пијаће воде "срећно, има изврсну воду и довољну количину исте"... Историчар Искрин подсећа да у старо време, пре изградње водовода, кућа није смела заноћити без воде.

- Био је то прави ритуал. По воду су ишла старија деца, девојке и младићи, старије жене. Свако је на чесми имао своје друштво, а деца су се играла жмурке и јуре. Девојке и момци су се ту "загледали", а старије жене су проверавале која је цура ког момка "бегенисала" - подсећа Искрин.

Средњошколке Тамару Лековић и Јелену Јањић затекли смо у послу, код чесме на Слануши, често сељене, а којој је право место при дну Градског трга. Кажу, поносне су јер ће њихове руке допринети очувању ерског блага. Жале једино што је данас вода са ужичких чесама загађена, није за пиће. Град кубури са пијаћом водом, а својим новим сјајем камене задужбине подсетиће Ужичане да се за чисту изворску воду, за највеће ерско благо, вреди борити.

САЊАМО ШКОЛУ НА СЛАНУШИ

НАСПРАМ чесме на Слануши налази се зграда у којој је по изградњи између два светска рата била Грађанска штедионица. Зидана делимично каменом са Цркве Ружице, грађевина је касније постала Штаб територијалне одбране, а њоме и данас газдује војска.

- Наша школа и даље је подстанар у згради ЦК. Сањамо усељење у ову зграду на Слануши, која је са горње стране повезана са двориштем основне школе. Уметничка школа на овако лепом месту била би понос града - каже директор Јешић. - Надамо се да ће овај сан постати стварност, на радост свих Ужичана.