Чија је задружна земља

ЛАЖНИ” и “прави” задругари из Банатског Вишњићева, средњобанатског сеоцета код Житишта, на румунској граници, заратили су због земље коју су њихови преци, као добровољци са Солунског фронта, добили на коришћење у колонизацији Баната после Првог светског рата.

Оранице су појединачно обрађиване до педесетих година прошлог века. У тадашњем таласу задругарства почеле су да се укрупњују и уносе у задругу “Бранко Глеђа”, основану 1960. Ова задруга располагала је са 270 хектара у тренутку када је 1976. изгубила тај статус. Као друштвено предузеће, постала је део комбината “Серво Михаљ” и годинама успешно пословала.

После распада државе и комбината, деведесетих, “Бранко Глеђа” продужио је рад као ДП, а у међувремену седиште преместио у Зрењанин. Наставио је (с правом коришћења) и да обрађује њиве у Вишњићеву, које су у земљишним књигама заведене као друштвена својина. Све је то тако трајало до 2015. када је закон укинуо ову својину, а ДП био обавезан да се приватизује до 31. децембра 2015.

“Бранко Глеђа” у томе није успео, јер није могао да добије сагласност државе за својинску трансформацију из ДП у земљорадничку задругу. Покренут је судски спор против надлежних министарстава. У битку се (не)очекивано укључила задруга “Вида пуст”, коју је 2005. основало десет задругара - ратара из Вишњићева.

- Дошли смо до доказа из грунтовнице да су задругари, наше деде и очеви, 1960. у новоосновану задругу “Бранко Глеђа” унели 128 хектара земље. Она се налази на територији пет катастарских општина, у атарима Житишта, Сечња и Зрењанина. Одмах смо поднели захтев за враћање те земље, што предвиђа Закон о задругама. Али, одговор не добијамо читаву деценију! “Бранко Глеђа” све време обрађује и богати се од тих ораница, а ми у селу немамо никакве користи - каже за “Новости” Милан Старчевић, директор ЗЗ “Вида пуст”.

И Јован Новаковић, бивши дугогодишњи директор “Бранка Глеђе”, потврђује да су задругари из Вишњићева једини правни наследници задруге из 1960. Не спори да је током вишегодишњег управљања, “Бранко Глеђа” куповином стекао и део својих ораница. Али, 128 хектара првокласне земље припада задругарима ЗЗ “Вида пуст”. Тржишна цена ове земље, иначе, креће се од 10.000 - 12.000 евра по хектару!

- Покушавали смо да се са људима из “Бранка Глеђе” договоримо. Молили их да запосле пар младих људи и покрену живот у селу. Није вредело. Они ништа не улажу у Вишњићево, машу папирима, покушавају на све начине да се докопају свих ораница и постану газде “за тепсију рибе”. А, за исту тепсију већ годинама газдују нашом задружном земљом - оптужује Новаковић.

Десет запослених у “Бранку Глеђи”, одбацује оптужбе из ЗЗ “Вида пуст”. Не могу да прихвате њихову тезу да као једина задруга у селу имају право да траже враћање имовине некадашње задруге. Тврде да земља некадашње задруге припада њима.

- Њима ништа није одузето, па им не може ништа бити ни враћено. Ако би општине, ипак, донеле решење да им се додели тражено земљиште, то би био поклон од милион и по евра - каже за “Новости” Војин Тркуља, директор “Бранка Глеђе”, предузећа које због нерешеног статуса више не може да функционише, а то доводи у питање обрађивање 270 хектара првокласних ораница у Вишњићеву.

СУД СУТРА ОДЛУЧУЈЕ О СТЕЧАЈУ

ПРИВРЕДНИ суд из Зрењанина у четвртак ће поново решавати захтев за стечај “Бранка Глеђе”, на чему инсистира Министарство привреде. Фирма је предлагала УППР, али то није прихваћено, уз оцену да се иза њега крије присвајање друштвеног капитала. Држава ће, ипак, морати да пресуди шта чинити са 270 хектара ораница које се воде као друштвена имовина, а на коју право полажу задругари из оба табора.