Срби језгро окупљања Словена
07. 08. 2016. у 18:50
Француски академик Сипријен Робер био пријатељ нашег народа. Његово капитално дело о Словенима у Турској, у издању куће „Лио“, недавно је превео професор Дејан Ацовић

Први српски устанак
ИЗ расутих података, тек ових дана сложен је биографски и мозаик заслуга за све Словене, а надасве Србе, којима их је задужио неправедно заборављени Француз Сипријен Робер - академик, путописац који је пропутовао сву Европу, а Србију углавном пешице, секретар Словенског друштва основаног 1848. у Паризу где је на Колеж де Франсу био шеф катедре за славистику, члан Друштва српске словесности (претече Српске краљевске академије, односно САНУ)... Без Роберових дела, Срби би остали далеко од знања Европе о њима!
Као најбољи француски истраживач Словена, Робер је имао везе са интелигенцијом у Србији. И у Хрватској, тада делу Аустроугарске, са првацима Илирског покрета, тамошњој клици југословенства. Улога Робера за Србију сад је доступна јавности: дводелном збирком списа "Словени у Турској - Срби, Црногорци, Босанци, Албанци и Бугари" с поднасловима "Кнежевина Србија - Историја Милоша" те "Њихове могућности, тежње и политички развој". Издата давне 1844. у Паризу, први пут је ових дана преведена у Србији (!) у издању куће ЛИО из Горњег Милановца. Преводилац је проф. Дејан Ацовић, а аутор студије уз Роберово дело др Павле Секеруш, професор Филозофског факултета у Новом Саду.
- Роберова књига бави се историјом Србије до 1842. Фаворизује династију Карађорђевића наспрам Обреновића. Избегли смо замке њеног критичког издања и превода, нисмо стали на страну ниједне од њих - упозорава издавач Слободан Обрадовић.
Робер под Оријентом, где више година борави, подразумева: "Када се прође Варшава, Праг, Братислава, Трст, запад се повлачи и прелази у пуни Оријент, простор између 35. и 65. степена географске дужине, бојно поље Европе и Азије, представља осам милиона горштака који заузимају Балкан од Јадрана до Црног мора". Француску политику Робер и следи и критикује, али нам завешта сазнања о (гео)политичким односима, решењу источног питања, европској (анти)равнотежи, карактерологији Срба...
Проф. др Павле Секеруш

"Представници великих сила на конференцији у Лондону разрешили су, има томе десет година, на најпогрешнији и најнесрећнији начин питање Грчке, иза затворених врата. Важно је да се иста грешка не понови у словенском питању које смењује грчко питање. Француска погрешно посматра муслимане за једине поседнике оријенталне цивилизације. Источно хришћанство треба обновити и дати му нови живот. Најпре, обратити пажњу на Србе или Илире, који чине главну војну снагу Турске у Европи и Мађарске. Човек је навикнут да не види друго седиште словенске моћи осим Русије. Ако се словенско-грчка конфедерација чврсто повеже на полуострву, Аустрија ће изгубити превласт над народима који јој не припадају. Ако у Европи живи 230 милиона становника, више од 100 милиона чине Грко-Словени. Немачка наука се узалудно труди да нам Словене представи као уљезе у Европи, а били су ту пре Гота, предака Немаца. Немачка је настала рашчлањивањем словенских краљевстава", само су нека Роберова изучавања и налази.
Он упозорава да "мала држава која се од 1830. назива Кнежевина Србија чини ембрион краљевства које је предодређено да једном постане велико и моћно". Србе види као језгро окупљања словенских народа у блок против освајача. Социјалну психологију Срба описује:
- Становници градова потпали су под двоструки погубни утицај турских обичаја и немачког луксуза; само су становници села сачували у пуној снази тип српске националности, тип еминентно оријенталан, самим тим дубоко словенски - писао је овај научник, иза кога није, нажалост, остао сачуван ниједан портрет. Нигде, ни у Француској...
Вожд Карађорђе Петровић, Књаз Милош Обреновић

ПРЕЗИРАО ЛАГОДАН ЖИВОТ
РОБЕР потиче из сељачке породице у Сен Леонару. Рано остаје без оца, мати удовица живи тешко. Теодор Пави бележи: "Пешке је обишао Европу, прошао кроз хиљаду пустоловина". Презирао је лагодан живот, задовољавао се чанком млека и парчетом хлеба као храном за читав дан. Од свег намештаја имао је ковчег у који је стављао рукописе. Занемаривао је свој приватни живот, политички и књижевни рад су га окупирали. Да ли због породичних мука 1857. напушта катедру, Париз и одлази у непознатом правцу? У Америку "земљу утопије и слободе без контроле", или у Аустралију? Неконвенционалан живот Робера је, чини се, неизбежно водио у романтичан, мистериозан бег у непознато.
ПРОТЕСТНА КЊИГА КНЕЗА МИХАИЛА
КЊАЗУ Милошу, Робер приписује: узурпатор власти, развратник, турски савезник против сабраће, убица... Иако је несумњиво знао да је Карађорђе 1795. убио свог оца Петра, а 1806. рођеног брата Маринка, Робер фаворизујући Карађорђевиће те чињенице "цензурише". Иза 1844. кад је изашла, Роберова књига којом јача позиције Француске и непријатељство према Аустроугарској, постаје тражена и у Кнежевини Србији. Као одговор на њу, бранећи улогу свог оца Милоша, кнез Михаило Обреновић у Француској објављује протестну књигу Miloch Obrenovitch ou Coup d`oeil sur l`historie de la Serbie de 1813 a 1939, која је и у Србији издата 1850. па 1863. и 1891, али садашњој широј јавности није позната.
ЛАБУДОВА ПЕСМА
КАРИЈЕРА Робера има два преломна момента: први, путовање по балканским земљама које га је од хришћанског филозофа и естете претворило у публицисту и политичког борца за права Словена. Други, његова лабудова песма, почиње и завршава 1860. преображајем тог панслависте у панлатинисту - налази проф. др Секеруш.