Милош чува историју Чарапана

ОТКАКО је дипломирао, Милош Стојадиновић (26), струковни инжењер електротехнике и рачунарства, не може да нађе посао за који се школовао, али је Крушевац добио правог историчара локалне прошлости. Стојадиновић је већ шест година најмлађи изучавалац крушевачког краја.

- Радим повремено у перионици, а радио сам и у млекари, на монтирању пластеника у Француској од 2008. до средине 2011. године, али никада у струци - прича, за "Новости", Милош Стојадиновић. - Тако сам за своју душу почео да изучавам локалну историју које нема у званичним научним уџбеницима.

Историју је Милош заволео као дете када је учио стара имена улица из Плана града. У шестом разреду основне школе почео је да пише "Догодило се на данашњи дан". Неуморно је бележио у свеску по један догађај из приватног и јавног живота. Тако је марта 2004. године, као тринаестогодишњак убележио страшан погром Срба на Космету, али и донео дечачку одлуку да упише Средњу машинску школу.

Боравећи у околини Анжера у долини Лоаре заљубио се у средњовековне замкове и чињеницу колико Французи поштују националну историју. По повратку у Србију почео је да истражује најпре сопствену, породичну историју.

- Проучавао сам породична стабла Стојадиновића и Вучковића по мајци, упознао историјат оба села одакле потичу, Здравиње и Пасјак, а онда посветио и монографију овом другом селу - открива нам Милош.

- Један од следећих подухвата ми је монографија Здравиња са др Драганом Ђукићем. Истовремено сам "рударио" у Историјском архиву, прочитао сам све српске новине од 1837. до 1919. године, које су на неком месту спомињале Крушевац, тако да имам и богату дигиталну колекцију.

Милош редовно чита књиге малобројних локалних истраживача, а, на њега лично, утицали су Буда Илић и његова "Историја Крушевца од 1371. до 1941", као и Чедомир Марјановић који се бавио периодима пре Другог светског рата. Јануара 2013. неуморни истраживач покренуо је једну од најпопуларнијих локалних фејсбук-страница "У Времену старог Крушевца", а у сарадњи са младима из "Идејнет клуба" наставио рад на сајту "Слике Крушевца".

- Захваљујући бројним колекционарима, пре свега др Милутину Тасићу и Слободану Николићу, сада имамо више од 2.000 старих фотографија и на стотине сјајних прича из локалне прошлости - истиче наш саговорник.

ПРЕЦИ БИЛИ ЈУНАЦИ

НАШ историчар успео је да спасе од заборава и породичну историју: објаву о демобилизацији чукундеде Драгомира Вучковића из 1919, као и његову Албанску споменицу из 1921. године, те радну књижицу прадеде Љубомира Стојадиновића из Краљевине Југославије. Чува и редак речник "Немачки за Србе", који је прадеда Станојло Вучковић добио у логору "Сталаг 12 а" у Лимбургу, као и документ којим га америчка војска ослобађа 14. јуна 1945.

МИЛОШ припрема и историју занимљивих догађаја крушевачке средине у 19. и првој половини 20. века. Биће ту речи о двобоју двојице најбољих пријатеља на Тргу косовских јунака 1907. који су имали "окршај" у пљувању.

- Истражићу и случај акробате Драгољуба Алексића из тридесетих година 20. века, који је у тада главној Кнез Михаиловој улици развукао жице спреман да вратоломијама задиви народ, али га је због опасности за посматраче ухапсио председник општине Ђорђе Дреновац.