Легенда о последњем владару Дубочице

ТУРЦИ су говорили да откад памте нису слушали о таквој бици, да се тако мало људи борило против тако велике силе и истицали да би цар био до ногу потучен да су се Срби "сви заједно састали". Овако су једни поражени, други су потучени, а остали су се разбежали, а само је господин Никола Скобаљић са својим стрицем, као страшило за друге, набијен на колац.

Живот Николе Скобаљића, последњег владара Дубочице пред коначни пад под турску власт, због његове храбрости и одлучности да брани деспотовину упркос наређењу деспота Ђурађа Бранковића, препун је занимљивих легенди. Међутим, и реални подаци из историје лесковачког краја везани за његову личност довољно су интересантни да привуку пажњу туриста. Нажалост, такав потенцијал остатака његовог утврђења на врху стеновитог гребена планине Кукавица, 18 километара од Лесковца, и даље је готово неискоришћен. Лепоту и величину Скобаљић- града, средњовековног утврђења подигнутог у XV веку, због растиња није увек могуће најбоље сагледати. Налази сведоче да је град брањен добро наоружаном војском, а камени пројектили о коришћењу посебних справа за њихово бацање.

- Око два хектара Горњег и Доњег града и Подграђа утврђења Николе Скобаљића била су опасана бедемима са свих страна, осим са јужне, која је природно заштићена. Сакривен суседним косама и гребенима био је уочљив тек са мале дистанце. Горњи град је квадратног облика са очуваним двема кулама. Мања се налази поред капије која води у Доњи град, а већа, Бранич или Донжон кула, у северозападном делу и њени зидови су очувани до висине приземља. На овом локалитету су откривени остаци старијих тврђава из предримског и рановизантијског периода. Налази грнчарије сведоче да је, због стратешки важног положаја, коришћен и у праисторији током бакарног и бронзаног доба односно од 2.000 година пре нове ере, па све до времена Николе Скобаљића када су утврђење разорили Турци - објашњава Мира Ниношевић, историчар и музејски саветник Народног музеја у Лесковцу.

Никола Скобаљић је своје чувене битке са Турцима водио у септембру и новембру 1454. године - код Бање, бранећи рудник Ново Брдо, и Трепање. Када је до ногу потукао бројнију турску војску непријатеља је лично султан предводио у коначни обрачун, а Скобаљићу је наводно мало недостајало да понови подвиг Милоша Обилића. Због њега су Турци променили и правило ратовања, па је њихов војсковођа у свим будућим биткама уместо на челу био на зачељу војне силе којом је командовао.

Прстен Николине жене Маре

- Тe чувенe биткe су Николу увеле у легенду. Он није рођен, а није ни страдао као други, обични људи. Родила га је девојка из оближњег села Вина, а зачела га је тако што је јела живу рибу, скобаља. Он је толико био мудар и снажан да Турци нису могли да га поразе. Страдао је због издаје своје куме, а није жив ни ухваћен, већ се са својим коњем винуо у небеса - прича Мира Ниношевић.

ОКЛОП И ШТИТ

НИКОЛА Скобаљић заузима важно место и у новој сталној поставци лесковачког Народног музеја. Међу експонатима је реконструкција оклопа какав је овај српски властелин могао да носи, као и макета Скобаљић-града. Хералдичари су израдили и Николин штит на основу детаља са аутентичног печатног прстена његове супруге Маре. На њему је ћирилицом исписано: "Ово је прстен Марин, Николине жене, Бог јој помогао".

Оклоп и штит Николе Скобаљића

СВЕТИ ЈОВАН

ВЕРУЈЕ се да је Никола Скобаљић у кањону реке Вучјанке сазидао и цркву на чијим је темељима тридесетих година прошлог века, породица индустријалица Теокаревића, као своју задужбину, подигла храм посвећен Светом Јовану. У непосредној близини налази се и једна од најстаријих хидроелектрана у Србији која, са истом опремом, без прекида ради 113 година. Ту је и неколико исто толико старих воденица и новоуређено купалиште. Планира се и наставак тих радова. Још само да се сва бајковитост околине утврђења првог Србина кога су Турци набили на колац учини доступнијом туристима, јер је Скобаљић-град и овог пролећа прекрило шибље и растиње.