Странци обнављају Кулу Тодора

СКОРО заборављена Кула Тодора од Сталаћа, која се налази на око два и по километра од места спајања Јужне и Западне у Велику Мораву, у ћићевачкој општини, привукла је после дужег низа година иностране научнике, који су заинтересовани да пренесу глас о заборављеној српској средњовековној историји сталаћке тврђаве с краја 14. и почетка 15. века.

- Прво смо оформили Удружење грађана "Тодор од Сталаћа", а онда преко интернета и друштвених мрежа пласирали серију текстова и фотографија који се баве богатом сталаћком прошлошћу и мојсињском Светом гором - прича, за "Новости" ,др Љубиша Поповић, председник Удружења, који је заједно са Драганом Чапкуновићем и Блажом Ђуровићем формирао организацију с намером да обнове тврђаву и мојсињске богомоље и оживе ћићевачки крај. - Јавили су нам се професори и научници различитих профила, међу првима професор историје Андреас Рот, који је затим анимирао своје пријатеље.

Активисти Удружења истичу да је ово први долазак делегације која је снимила терен и која може да помогне у пројекту обнове куле и мојсињских богомоља.

- Имате изузетну историју која може бити занимљива посетиоцима из различитих земаља. Странци који живе у Београду или су посетиоци Србије сигурно би могли да посете ове локалитете, а ми ћемо проширити вест о виђеним налазиштима, црквама и историји - рекао нам је проф. Рот.

Иностраним научницима прошлост утврђеног града Сталаћа и преживеле куле, порушене 1413, значајан је изазов за проучавање.

- За нас је тврђава изванредно изненађење. Заиста фасцинантно и јединствено - оцењује Стефан Виденхофер, директор немачке школе у Београду.

Странци међу којима је био и професор Џонатан Боутинг из енглеске организације Хуманитарни правни центар, посетили су и део мојсињске Свете Горе, манастире Светих Архангела, Свети Роман у Прасковчу, манастир Пресвете Богородице у Ђунису и Светог Николе у Стеванцу.

Обнова сталаћког наслеђа за ћићевачку општину са мање од 10.000 душа, засад је недостижан џиљ. Афирмација локалитета из периода владавине кнеза Лазара Хребељановића, а након косовског боја кнегиње Милице и деспота Стефана Лазаревића, један је од начина да млади остану у срцу Србије. А од 21 града-тврђаве, град Сталаћ је, по површини од 4,5 хектара, био један од највећих.