Кањони пуни отровница
06. 05. 2016. у 10:30
Роберт Илић, планински водич, упозорава заљубљенике у природу. Пецароши и берачи лековитог биља обавезно да носе дубоку обућу
ЛИЦЕНЦИРАНИ планински водич Роберт Илић из Пирота, који планине овог дела Србије и Балкана познаје као свој џеп, упозорава заљубљенике у природу да приликом боравка у дивљини буду опрезни.
Још током априла појавио се велики број змија отровница којих највише има у кањонима старопланинских река, у шта се, са својим пријатељима члановима ПК "Видлич" уверио обилазећи неке локације.
- Измигољиле су се отровнице, поскоци и шарке. Има их нарочито у кањонима и камењарима, али и на стенама Топлодолске реке, Темштице, Височице, у Владикиним плочама, као и у кањону Јерме. У ово доба године змије су буквално крцате отровима, пошто су изашле из такозваног мртвила, и зато је потребна опрезност и превентива. Заљубљеницима у природу, пецарошима, берачима лековитог биља саветујем да обавезно носе полудубоке или дубоке ципеле или чизме, чарапе обавезно, јер се највећи број уједа догађа испод колена или испод лаката - прича Илић за "Новости".
Велики опрез потребан је нарочито током маја, у сезони парења, када су змије изузетно опасне. Један од Илићевих савета је и да се са собом обавезно носи неки штапић, којим се разгрће шума пре него што се одлучите да уберете неку гљиву или травку. У жућкастом старом лишћу готово је немогуће уочити змију крај неке печурке или биљке. Излетницима се такође препоручује, да се, приликом евентуалног пењања, рукама не хватају за голе стене, односно за површине које не виде, за гране или стабла која претходно нису добро погледали, а исто важи и за наслањање на стабла. Треба бити опрезан и приликом обављања физиолошких потреба, односно треба избегавати високо растиње.
Ови кањони су иначе познати по великом броју змија.
ПУСТО
Последњих деценија са ових простора су нестале многе птице грабљивице, људи поодавно нема, па су се гмизавци неконтролисано размножили. Планина је лепа, треба боравити на њој и уживати у њеним лепотама, али се нека правила, ради личне безбедности морају поштовати - поручује Илић.
НАРУЧУЈУ ПРОТИВОТРОВ
КАЊОН Темштице, који се пружа од Мртвачког моста до села Темска, у ком се налази и истоимена хидроцентрала, право је царство змија. Како сазнајемо, чувари у том објекту сваке године пријаве по неколико угунућа паса од змијског уједа. Пре десетак дана, од уједа је угинула и једна коза која се одвојила од стада, а власник је пронашао тек сутрадан. У пиротској Болници последњих сезона (пролећа), збрину по 5-6 пацијената који доживе змијски ујед, па су и наруџбине противотрова повећане.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
У "ВЕСЕЛОЈ ДРУЖИНИ" 120 МЕСТА: Лесковац добија нови вртић у насељу Стара сточна пијаца, при крају радови вредни 102 милиона динара
РАДОВИ на изградњи новог вртића у лесковачком насељу Стара сточна пијаца се приводе крају чиме ће капацитет Предшколске установе "Вукица Митровић" бити већи за 120 места.
05. 04. 2025. у 06:45
ПУТОКАЗИ КА ЗНАМЕНИТОСТИМА: Нова туристичка сигнализција у центру Краљева
Захваљујућу овдашњој Туристичкој организацији, у центру Краљева недавно је постављена нова туристичка сигнализација, однсно путокази ка важним градским локацијама и култрно-историјским знаменитостима.
05. 04. 2025. у 06:30
ДЕО ПАРАЋИНА У НЕДЕЉУ БЕЗ СТРУЈЕ: Најављено искључење у насељу Глождак
СТАНОВНИЦИ већег броја улица у параћинском насељу Глождак у недељу, 6. априла, биће четири сата без струје, од 10 до 14 часова.
05. 04. 2025. у 06:30
ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ И БАСТИОН ДУХОВНОСТИ: Непрекинута мисија Српске ратарске читаонице у Кули, основане још 1892. године
ЈЕДНА од три преостале у Војводини, поред оних у Иригу и Сомбору, Српска ратарска читаоница у Кули, основана 1892, наставља окупљања око идеје очувања традиције, духовности и српства у овом граду.
05. 04. 2025. у 06:15
"ЧАИР" ВРВИ ОД АТРАКЦИЈА: Јубиларни, 25. Сајам туризма у Нишу окупио рекордан број излагача из читавог региона
ХАЛА "Чаир", до 6. априла, биће седиште понуде читавог региона, јер је јубиларни, 25. међународни сајам туризма окупио излагаче из Србије, Бугарске, Румуније, Северне Македоније, Републике Српске и Црне Горе.
04. 04. 2025. у 20:00
vh
06.05.2016. 11:54
Nema prirodnih predatora koji bi im ogranicio broj, a se one mnoze i potiskuju vrste kojima se hrane. S obzirom da niko o tome ne razmislja, najbolje bi bilo uvodjenje neke vrste koja bi ih suzbila, ali ne bi narusila lance ishrane.Evo npr, juznoamericka ptica trkacica rea/nandu je idealna da to pocisti.Velicina odrasle je kao dve curke, ne bi narusila okolinu a za zmije bi bila neprijatelj br. 1.Izgleda da se ovde krivica uvek prebacuje na coveka za ujed, a receno je da su zmije tesko uocljive.
@vh - A sta cemo posle da uvezemo da suzbije pticu trkacicu? Ekologija funkcionise I tako sto je broj predatora ogranicen brojem plena. To se zove prirodna ravnoteza.
@vh - Jos jedan pametnjakovic. Bas kao i sto se neki jos u SFRJ dosetio da na ostrvo Mljet dovede mungose da bi smanjio broj otrovnih zmija. Na Mljetu danas nema nikakvih zmija ali nema ni zivine. Mungosi su unistili zmije, a kada je zmija nestalo, presli su na kokoske, patke, guske... i sada stanovnici Mljeta ne mogu da gaje zivinu, kao sto su to radili vekovima unazad....
@vh - Na par mesta u Nemackoj vec zive u divljini australski emu i ne predstavljaju nikakav problem.Evropa je nekada imala ptice trkacice (npr droplja je ostala jos uvek u panoniji) ali su one istrebljene.Dakle, bez namere da pametujem, zmije su prekobrojne jer nemaju prirodne predatore, pa bi neko mogao predloziti neko resenje za taj problem.Drugo resenje je izbegavati rizicne krajeve, vremenom ce Srbija biti sve vise slicna ovom kraju iz clanka. I trece resenje je, ne raditi nista....
@vh - Stvar je i u tome sto su road runner iliti ptica trkacica i australijski emu pustinjske i stepske ptice a poskoci su u kanjonima i kamenjaru. Slicno je i sa velikom dropljom koja je zivela u panonskoj niziji. Zmije su u stvari korisne jer kontrolisu broj sitnih glodara sto bi bili misevi itd. To sto ima puno zmija znaci da u ovom trenutku ima i puno hrane za njih a sve su to znaci zdravijeg ekosistema. No ovo nije naucna analiza pa moram da stanem. Zije su korisne i samo treba biti pazljiv.
Коментари (18)