(По)части или убиство коцем

НАРОД је чезнуо за творцем слободе своје; за оним који је пуне 24 године срећно управљао Србијом. Правда Божја и сузе народне вратише Србији опет старог господара - дословно, 1901, пише хроничар Миливој Ј. Маленић у књизи "После четрдесет година", која је драгоцен спомен на знамениту, преломну, Светоандрејску народну скупштину која је трајала од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. Маленић износи збивања током ње, а занимљиве су улога и судбина народних посланика из таковског краја, колевке Обреновића. Они су од "базе" коју су заступали доживели: (по)части, јаде, а један је чак до смрти умлаћен коцем.

Светоандрејске посланике из таковско-рудничког краја Маленић наводи, "по звању и чину", овако: Божа Божовић, председник Окружног суда у Г. Милановцу; Младен Жујовић, начелник окружни у Г. Милановцу, Петар Протић, окр. прота руднички.

А 40 година касније, парламентарци слављеници из тог краја били су: Вуја Васић, трговац из Деспотовице; Ђорђе Јелић, земљоделац из Брђана; Јован Дамјановић, трговац из Коштуњића; Павле Милојевић, земљоделац из Љутовнице; Вучић Јовановић, кмет из Мутње; Арсеније Раичевић, земљоделац из Дружетића; Сима Радојевић, кмет из Гојне Горе.

Предлог Народној скупштини 12. децембра 1898. о слави јубилеја Светоандрејске скупштине поднео је посланик Иван Станисављевић. У одбору, краљевски посланици су били председници двеју општина код Милановца: Иван Ђорђевић из Горње Црнуће и Светозар Боровњак из Брезне. Поред њих, из краја колевке Обреновића посланик је био Рајко Јаковљевић Галичевац. Доживео је најцрњу судбину - брутално убиство коцем, због залагања за европске стандарде.

- Скупштини је предложио закон да се ока, заостала мерна јединица турског доба, преиначе у килограм, те да се дуван више не завија него пакује у паклице. По мери Европе. Беше то удар на шверц дувана, тад увелико сађен по овом крају и Србији. Моћници су ангажовали убице из Бајине Баште. Затекли су Галичевца увече у кафани с људима у Бершићима, код Такова, и извели га напоље тобоже због неког договора. Нико није слутио зло... Везали су га обичним и ланцем званим влачек, за балване, одвели путем према Осаћанским кривинама, па га везаног до смрти тукли коцем. Нађен је ту мртав, ујутро. Креће истрага, жандарми распишу награду, траже и ланце као доказ. Народ је тад спевао: "Свака алка стодинарка, од влачека хиљадарка". А за узрок убиства: "Што претвори оке у килиће, запакова дуван у паклиће?" Није био богаташ, само угледан човек, с надимком по родном засеоку Галич више Бершића, где је и сахрањен. На месту убиства, народ му је поставио крајпуташ - објашњава историчар уметности Радош Гачић, кустос милановачког Културног центра.

ЗАГРИЖЕН ДЕМОКРАТА

У ХРОНИКАМА из доба Обреновића, (страхо)владе или како год је ко називао, име Ивана Ђорђевића (1863-1943) стоји као часно. Иако члан Демократске странке, која је од државе тражила попуштање стега и више права народу, трипут беше посланик. Двапут на молбу самих краљева, Милана па Александра! Оригинално решење о његовом постављењу за посланика краљевског чува се у Београду.

- Деценијама је трговао грожђем, шљивом и шлиперима (старински прагови за пруге). Око 1900, имао је прву ветрењачу за вршидбу у целом крају. Његов рођени брат Јован, трговац у Београду, и Иван одлично су сарађивали. Ујак им је био владика жички Вићентије (Красојевић). Поштеним сељацима су он и супруга Миросава менице гарантовали својим иметком. Загрижен демократа, никада заљубљеној ћерки није опростио бежанију од куће и удају за момка чији је отац био радикал. Живео је за политику и Краљевину Србију - сетно нам прича Вера Станковић (69), Иванова праунука.

БЕЗ МРЉЕ

МРЉЕ на заступању "базе" таковске нема ни поменути Светозар Боровњак, председник тадашње општине Брезна (сада село на путу Милановац - Пожега) и члан Законодавног одбора краљевске Народне скупштине. Народ је ценио његов рад, у име народа.