Пропала шанса за стечај

СЕТВЕНИ радови увелико теку, а још је потпуно неизвесно да ли ће овог пролећа бити засејано 270 хектара на ораницама ДП “Бранко Глеђа” у Банатском Вишњићеву, селу у општини Житиште.

- Немамо семена, ђубрива, горива, нити неко жели да нам их испоручи! Иако смо задруга, водимо се као друштвено предузеће. А, како од почетка године она по закону више не постоје, не знамо шта смо!? Добављачи не желе са нама да сарађују, па седимо скрштених руку уместо да смо на њивама - износи за “Новости” Војин Тркуља, директор ДП “Бранко Глеђа”.

Иако необичан, ни последњи, скоро очајнички покушај промене правне форме предузећа, није дао резултат. Иако задруга узорно послује и никоме ништа не дугује, сопственим предлагањем стечаја и израдом плана реорганизације намеравала је да изађе из врзиног кола, у којем је читаву деценију. Привредни суд из Зрењанина првобитно га је прихватио, а сада одбацио.

- Агенција за лиценцирање стечајних управника, односно, Центар за стечајеве, који је био одређен за стечајног управника, оспорио је решење. Планом реорганизације, наиме, дошло би до промене правне форме, из друштвеног предузећа у задругу. Али, и до промене структуре капитала, зашта није обезбеђена претходна сагласност државе - објашњава у решењу о обустављању поступка стечајни судија Привредног суда Радомир Радојчић.

И сада задругри не знају шта би могли да предузму како би наставили нормално пословање и обраду њива. Иначе, до своје највредније имовине, 270 хектара плодних ораница, дошли су куповином њива још 1956. Од 1976. године, па све до 1990. пословали су као друштвено предузеће у саставу ИПК “Серво Михаљ”. Нестанком комбината, пререгистровали су се у задругу, али у катастру земља се и даље води као друштвена својина.

- Од 2005. дописујемо се са ресорним министарствима и Владом Србије како бисмо искористили законско право и вратили земљу у задружну својину. Али, безуспешно. Чак за десет година поступка нисмо добили ни један одговор администрације - огорчен је на бирократију директор Тркуља.

Током 2014. задруга се нашла на познатом списку 502 друштвена предузећа за приватизацију. Али, вероватно баш због нерешеног власништва над земљиштем, нико није био заинтересован за приватизацију. Онда су 31. децембра 2015. престала да постоје друштвена предузећа, а то је задрузи донело нови, засад нерешив проблем.

- Веровали смо да ћемо кроз стечај изаћи из овог лавиринта, али показало се да је Агенција, односно Центар за стечајеве, изнад државе! Не знамо шта би могао да буде њихов следећи корак. Вероватно банкрот “Бранка Глеђе”, што би напунило буџет, али нас задругаре оставило без имовине, а село без и ово мало радника - закључује Тркуља, поручујући да и поред свега што их је снашло, задругари не одустају од борбе за своја права. За земљу која је, истичу, њихово власништво и неће дозволити да се нађе у поседу тајкуна.

СЕЛО БЕЗ ШКОЛЕ, АМБУЛАНТЕ, ПОШТЕ...

У ВИШЊИЋЕВУ данас има 258 становника и 148 домаћинстава. Не памте када се родила последња беба. У селу нема школе, амбуланте, спортског клуба, месне канцеларије, али ни поште, кафане... Једина веза са светом је аутобус локалног превозника. Два средњошколца свакодневно пребацује у Житиште, а четворо ученика основне шлоле и двоје малишана за предшколску наставу у суседно село возе родитељи. Задруга запошљава 10 радника, али организује и све кооперанте, па би њеним гашењем био доведен у питање и опстанак села!

ХОЋЕ КОД ВУЧИЋА

НИКО не би смео да буде равнодушан према било ком захтеву из Вишњићева, јер је ово село на издисају - каже Митар Вучуровић, председник општине Житиште, који је у уторак разговарао са задругарима. - Захтевали су само контакт са Владом или кабинетом премијера Вучића, како би изнели незадовољство због понашања државне бирократије. Вучуровић је обећао да ће помоћи у решавању статуса задруге.