Шапцу река дала име и живот

- ЦАРИНАРНИЦУ, пристаниште за бродове, рибњак, мрестилиште и пет плажа, имао је Шабац у време првог процвата града, пре више од једног века. Савска обала била је тада окосница саобраћаја и центар трговине, по чему су Шапчани и данас препознатљиви.

На ове податке указује Драгутин Драган Петровић, познати шабачки хроничар, истраживач и пасионирани сниматељ и фото-репортер, истичући да је значај реке Саве толики да без ње овај град не би постојао. И име Шапца, по многим теоријама, изведено је из назива највеће балканске реке.

- Заживео као турско утврђење, по одласку Турака, дуго је био погранични град. Царинарница је озидана давне 1907, а већ увелико радило је пристаниште. Речни бродови били су главна веза између Шапца и Београда, јер су путеви кроз Србију били очајни - подсећа Петровић за "Новости".

Као моћна велесила, Аустроугарска је, са друге стране, имала развијен железнички саобраћај, а један крак стизао је и до сремског села Кленак, на левој савској обали. Из Шапца се могло чамцем, бродом или дереглијом до железничке станице "Кленак Сава", па потом до европских престоница.

- Шапчани који се данас поносе својим вашаром, у 19. веку на вашар су ишли у Кленак, пролазећи царину. Остала је забележена прича како је сељанка на вашару купила сат-будилник. Сакрила га је под сукњу, али десило се, ето, да справа зазвони баш када је стала пред цариника - каже Петровић, уз опаску да је прича логична, иако се не зна да ли је и колико веродостојна.

Дотеране госпође веслају четверац

Савска вода била је необично бистра за данашња схватања, и зна се да су Шапчани вадили шкољке и сакупљали седеф, који је служио за израду дугмади. На уласку у насеље Бенска бара, код медицинске школе, дуго је радила рибља пијаца, рибља задруга, рибњак, мрестилиште...

Мачвина плажа из 1925. године

Петровић је пронашао податак да је, прва плажа на Сави код Шапца, заживела већ око 1900. године на локалитету старог железничког моста. Са почетком градње тог објекта 1922. године (који је током Другог светског рата више пута рушен), измештена је стотинак метара низводно, а држао ју је извесни Милан Ковачевић, звани Мозгоња.

- Била је песковита, са кабинама и столовима за ручавање. Јело се, пило, изнајмљивали чамци... У Другом светском рату запосели су је Немци. Мозгоња, иначе социјалиста, имао је обавезу да је одржава. А после рата, Шапчани су га дуго зафркавали како је Немцима прао леђа - прича Петровић.

Аутор Драган Петровић

ТРГОВИНА И ШВЕРЦ

СЦЕНА када шверцери по кишној ноћи прелазе Саву тргујући са Аустријанцима, из филма "Свети Георгије убива аждаху" (по сценарију Душана Ковачевића, иначе Шапчанина), сматра се овде веома аутентичном. Јер, Шабац је у доба владавине Јеврема Обреновића веома много трговао. И легално и - другачије. Посебно је добро ишао шверц свиња на чему су се, наводно, обогатила многа шабачка господа.

ГОСПОЂЕ

- У ТО доба купатила су била реткост, а плаже место за експонирање мушке и женске лепоте. Остале су бројне фотографије препланулих и мишићавих Шапчана, модерно нафризиране и дотеране госпође веслају "четверац"... На плажи су радили фризер, педикир, маникир, долазиле су сладолеџије... - показује Петровић резулатате својих истраживања.