Заборављени јунаци Карађорђеве звезде

Драгољуб Гагричић

20. 03. 2016. у 14:30

Највеће ратно одликовање засијало на грудима 329 ратника из ужичког краја, али су неки подаци погубљени и потиснути из сећања

Заборављени јунаци Карађорђеве звезде

Ужички солунци на Кајмакчалану, 1918. године

ЈУНАЧЕ, стекао си је својом крвљу и ранама - рекао је официр качећи Карађорђеву звезду са мачевима на груди Радише Гојгића, из Негбине, каплара 1. чете 3. батаљона 4. пешадијског пука Дринске дивизије, у дворишту болнице у Бизерти.

У логор далеке Африке Радиша је стигао из Солуна, после четири тешке ране од куршума на Црним чукама подно Кајмакчалана у септембру 1916. Другови су га, под окриљем мрака, изнели са разбојишта, где је претходне ноћи кршни делија испод Муртенице први кренуо у љуту и крваву борбу, командујући: "Одшарафи бомбе!"

У јединицама српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године, где су подвизи, храброст и јунаштво војника и старешина били свакодневни и где није било лако стећи славу, на грудима 329 ратника из ужичког краја засијало је највише ратно одликовање - Карађорђева звезда.

Биографије ратника из 11 општина (десет Златиборског и Ивањице из Моравичког округа), азбучне регистре и заслуге у испуњавању свете дужности према народу и отаџбини међу корице књиге "Јунаци Карађорђеве звезде ужичког краја" сабрао је Ужичанин др Раде В. Познановић, трагајући годинама по архивама, хроникама, записујући сећања. Из заоставштине пре две године преминулог истраживача рукопис је објавио ужички Историјски архив.

Бомбаш - каплар Радиша Гојгић

Јунаци из историје и књиге били су комите, добровољци, бомбаши, митраљесци, тобџије, извиђачи, вешти у заседама и хватању "живог језика", али и издржљиви у бајонет-борбама, па четни јуришници који су заповедали: "Војници, за мном!", команданти славних јединица. У књизи су оскудни подаци за поједине ратнике и недостају фотографије. Подсећајући да су подаци непотпуни, разбацани, несређени, често несигурни, аутор истиче да су неки од заслужних ратника сасвим заборављени, погашена су огњишта, остали су без потомака, много шта није записано...

- Извесни подаци о јунацима Карађорђеве звезде су немаром погубљени, а други намерно потискивани из памћења зато што су у називу и облику имали династички карактер. Постепено их је из сећања брисала држава, општина, црква, па и неки потомци. У неким случајевима трагови су нестали под земљом, у хумкама. Срећом, за неке храбре ратнике запис је нађен на надгробним споменицима - записао је др Познановић.

Међу добитницима овог одличја највише је, како наводи хроничар, било сељака - 202, затим 49 официра, 13 чиновника, 10 трговаца, по седам учитеља, занатлија и угоститеља, па свештеници, професори...

Корице књиге

- Јунаци који су се у рату окитили Карађорђевом звездом најчешће су се враћали старим занимањима или били на одговорним местима и веома ретко су се китили тим одличјем, а своје подвиге су, једноставно, сматрали дужношћу - подсећа аутор књиге, остављајући у аманет потомцима да чувају сећања на претке.

Аутор др Раде Познановић

Војничка Карађорђева звезда додељивала се пред постројеним пуком ратнику за кога би цео пук искорачио корак напред. У народу се, међутим, није истицала разлика између два одличја - официрске и војничке, првог, другог, трећег или четвртог реда, златне или сребрне звезде. Народ их је изједначавао и једноставно звао - Карађорђева звезда.

Ко је стекао одликовање Карађорђева звезда, за народ је био - јунак рата.


ВОЈВОДИ БОЈОВИЋУ ПЕТ МЕДАЉА

ВОЈВОДА Петар Бојовић, родом са Златара, командант Прве армије и начелник Врховне команде српске војске, добио је пет ордена Карађорђеве звезде. Четири одличја заслужио је Ђура Докић, Ужичанин, армијски генерал на челу више јединица.

За заслуге, три пута су одликовани Крста Смиљанић из Љубиша, на Златибору, командант Дринске дивизије, Војин Поповић из Штавља, код Сјенице, познатији као Војвода Вук, командант комита и добровољаца, генерали Љубомир Марић из Косјерића, Миливоје Чађевић из Ужица и Дамјан Поповић из Ивањице, пуковник Павле Каримановић из Ужица, потуковник Коста Јараковић из Биоске, учитељ Симо Поповић из Карана. По два ордена заслужило је 23 ратника.

Иван Јевремовић, Бранислав Раковић и Жарко Вуксановић

КРАЉ КУМ РАТНИКУ

РЕДОВ Ратко Шопаловић, из Мачката, добио је две Карађорђеве звезде за ратне заслуге и храброст. Два пута је у Великом рату заробљаван, али је успевао да побегне. После повлачења преко Албаније и опоравка у Француској, на солунском ратишту је тешко рањен и изгубио је вид. Приликом посете болници у Солуну, престолонаследник Александар Карађорђевић је прихватио да свом ратнику буде - кум.

Карађорђева звезда

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

Dumar

20.03.2016. 17:35

Od junaka, stigosmo do tajkuna, starleta i kriminalaca. Boze, oprosti, ne moze o svima govoriti u istom danu.

surovi

20.03.2016. 18:01

Za vreme diktature Josipa Broza ove junake su nazivali "Solunaši". Sve što se odnosilo na taj Prvi Svetski rat i Srbiju bilo je minimizirano ili zabranjeno za štampu jer Josip nije mogao da podnese istinu da se borio na strani osvajača i bio zarobljen !!!

Francesco

20.03.2016. 18:49

@surovi - E moj prijatelju, te junake je još kralj zaboravio i slao žandarme da ih tuku po ulicama kad su tražili komad hleba umesto invalidnine. Slabo misliš, a još slabije znaš.....

Miladin

20.03.2016. 19:02

@surovi - istine radi, solunci i ratnici iz prvog svetskog rata su penzije i zdravstveno osiguranje dobili tek 50 tih godina proslog veka. milunki savic je dodeljen stan kao zeni borcu u prvom svetskom ratu tek 60 tih godina. u arhivi zastava filma delimicno dostupnoj i na you tubu nalaze se i filmovi o starim solunskim ratnicima. najbolji film o ucescu srpske vojske u prvom svetskom ratu "mars na drinu" snimljen je krajem 60 tih godina, a rezirao ga je zika mitrovic.

Logic

20.03.2016. 19:42

@surovi - Oprosti, Surovi, JB je dobro znao svoju istinu, i verujem, bio preponosan na nju i sebe.Da bi zadobio obožavanje drugih, a na prvom mestu bespogovornu poslušnost - bilo je potrebno obezvrediti i negirati sve dotadašnje vrednosti, anatemisati ih, proglasiti neprijateljskim, sramotnim - biram najblaže izraze. U svakom slučaju, uspevao je, imao je verne pomagače, poslušnike, koji su se grabili za mrvice vlasi i počasti i utrkivali u izmišljanju dokaza svoje "posvećenosti"

Isperi se

20.03.2016. 20:08

@surovi - E moj Francesco, pogresno si obavesten od politkomesara. Kao prvo, u ono vreme kada je kralj, kako pises, zandarima tukao junake je bilo vreme kada junaci nisu samo zato sto su bili junaci, dobijali pozicije kao pod Titom. I Milunka Svic je posle rata cistila prostorije Narodnog muzeja i nije dobila nikakve finnsijske podrske. Tada se borilo za kralja i otadzbinu, a danas za partiju sto znaci ako prezivim ocu i da nadzivim. Zandari su tada jurili mlade budale odusevljene boljsevizmom u SSSR.

ALEKSANDAR

20.03.2016. 19:14

Ja potomak Solunskog ratnika Stanoja Petrickovica iz sela Vranesi kod Vrnjacke Banje pronasao sam dedina dokumenta i ordenja punu korpicu od pruca,medju njima i Karadjoordjeva zvezda.DedaStanoje na Kajmakcelanu u borbi prsa u prsa odgrize Bugarinu prst na ruci jer ga napao sa ledja bajonetom.Igra sudbine je tog Bugarina dovela posle rata u ddino selo da zidaju skolu jer je crna trava prpala Srbiji nisu se prepoznali ali drugi ratnici ga terali da prica o tome.Sledeceg dana Bugarina nije bilo.

Дејан

20.03.2016. 20:19

То су они јунаци из оног малог "Београдског пашалука" јединствени у идеји, сложни у акцијама, урођеном интелигенцијом спремни и на немогућа дејства. Измешани са доводошавшим у заједничким играма демократије испаде да животе дадоше и дела створише за добробит комунистичког олоша који им је славу и јунаштво њиховим чаркама са нацистима и бежанијоим по Босанским гудурама гурнуо у заборав. Јунаци изгибоше, многи поумираше, а иза сбе не остаде ни трага њихових карактера код потомака.

Borin

21.03.2016. 07:57

zaboravljeni kao sto je i njihova drzava zaboravljena. i vrednosti. izdali ih sinovi i unuci i postali jugo-proleterijat. praunuci se otreznjuju, ali tesko je, bez zivog secanja.