Пeчат господара Јеврема

ШАБАЦ је богата варош на граници двају царстава која се и именом Малог Париза могла назвати. То је варош која се и Капијом Јевропе може звати, варош која корача подједнако са Београдом, а штавише у много чему предњачи...". Ово је забележио немачки географ и путописац Феликс Каниц, који се у време заповедања Јеврема Обреновића (од 1816. до 1831), обрео у граду на Сави.

А ових дана у Шапцу је, низом манифестација, почело обележавање 200 година од доласка господара Јеврема за оборкнеза шабачке нахије. Осмислили су их културни радници и интелектуалци, схватајући немерљиви значај преокрета, који је у њихов град унео један од првих модерних политичара нововековне Србије, иначе, најмлађи брат кнеза Милоша.

- Слободно се може рећи да нема ниједног сегмента живота Шапца тога времена, на који господар Јеврем није оставио трага. Међу првима је увидео да је напредак једнако култура, и да она мора ићи под руку са економским процватом. А кад се каже култура, мисли се на визију, на поглед према стварности - прича за "Новости" мр Соња Бокун Ђинић, директорка "Библиотеке шабачке".

Од материјалног блага, нажалост, Шапчанима данас није много остало. Само положај улица, јер град је у Јевремово време урбанистички постављен тако да се секу две главне саобраћајнице, широко постављене, а према том крсту на центру, лењиром се равнају све друге. Могло би се рећи да су управо те широке улице, и физички и симболични, доприносиле утиску ширине духа и савременог амбијента.

- Иако је политички био подређен брату Милошу, Јеврем и његова породица су, по животном стилу, превазилазили кнежеву породицу, успостављајући нове стандарде културе живота у Србији прве половине 19. века - истакла је др Александра Вулетић, из Историјског института у Београду, која је у препуној дворани "Винавер" у шабачкој библиотеци одржала предавање "Јеврем Обреновић - скица за породични портрет".

* Улица господара Јеврема у Шапцу

Стручњаци и истраживачи се слажу да је на Шабац велики утицај морао имати геополитички положај пограничног града, а на господара Јеврема - женидба са Томанијом Богићевић, кћерком устаничког војводе Анте Богићевића. Као најдрагоценују особину личности, Шапчани посебно цене Јевремову духовну радозналост, која се огледала и у томе што је пратио новине на страним језицима, имао библиотеку, окупљао образоване људе, био мецена...

У Јевремово време, Шабац је у много чему предњачио у Србији. За овај град везују се прва стакла на прозорима, прва болница, прва апотека, прва стајаћа војска (касарна), први фијакер, први рендген-апарат, али и први клавир који је стигао преко Саве... Док су Београдом одјекивале шаргије и гусле, у Шапцу је Јевремова кћерка Анка свирала клавир и гитару...

Остаће забележено и то како је Јеврем, пред старијим братом Милошем, који га је често корио због помодарства, морао и да се правда за те своје "новотарије". Да објашњава како "није у Шапцу баш тако бучно и необично и да се зачуђени народ не окупља испред господаревог конака да слуша чудне звуке музике..."

Код књаза Милоша у Крагујевцу, ипак, завршио је први образовани српски лекар Јован Стејић, први војни оркестар све са Јосипом Шлезингером, први Јевремов фијакер и много штошта.

УТИЦАЈ ТОМАНИЈЕ

ПОСЛЕ одласка кнеза Милоша са власти, линија Јеврема Обреновића је остала значајна у политичком животу Србије. Забележен је утицај његове супруге Томаније, која је имала салон и окупљала елиту Београда у то време, и наравно, утицај кћерке Анке Обреновић, удате Константиновић.

На крају, Јевремов унук Александар био је последњи краљ из династије Обреновић (убијен 1903). За време владавине Обреновића, Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. године, а затим је, марта 1882, од кнежевине постала краљевина.

СРУШЕН КОНАК

ПАЖЊУ на себе господар Јеврем скретао је својим конаком грађеним 1822-1824, као кнежевска резиденција, а зграда је имала све одлике репрезентативних кућа у "балканском стилу". Срушен је 1904. године, уочи прве посете краља Александра Карађорђевића Шапцу. Неки кажу, по његовом налогу, али постоје и подаци да су га Шапчани, познати као обреновићевци, сравнили са земљом само да би показали како су коначно - "ухватили линију".