Обреновићи сви на једном месту

ТРЕЋА по реду студија истраживачког пројекта "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе", тек што је завршена, а већ се размишља о новом пројеку. Разлог је што су нађене нове ризнице оставштине те владарске фамилије у Бечу, на помолу су нове у Бијарицу, метрополама... Осим драгоцености које музеолози налазе по Србији, у трећој је публикована непозната заоставштина Обреновића, сачувана у 12 збирки Француске и у радовима Сиголен Франш Д`Епере Вујић и Гордане Крстић Фај. Иза обожаване и омражене, па свирепо угашене династије, Србији тако остаје на увид обимна баштина ње и "њене" Србије. У засад три тома каталошке студије и новом што следи, то благо "окупљено" је на једном месту!

Издавач, носилац документарно-уметничког пројекта јединственог у Србији је Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, уз помоћ Министарства културе и општине. Уредници су кустоси тог музеја - историчарка уметности Ана Боловић и историчар Александар Марушић. Учесници треће етапе су и аутори стручних радова, кустоси, архивисти из 11 установа.

- У пројекту, почетом 2010., осим нас су досад учествовала 32 стручњака из других установа. Срж ове, треће, публикације су: збир предмета, докумената и уметничких дела о најмлађој српској владарској кући, похрањених у Народном музеју и Музеју града Београда, артефакти из Музеја Крајине у Неготину, Музеја Српске православне цркве, колекција писама Јоце Вујића Обреновићима, приватних писама и ретких фотографија фонда Библиотеке града Београда, Историјског архива Шумадије, приватне збирке Јевђе Јевђевића и, надасве, заоставштина Обреновића у Француској. И овај том чине прилози о историјату, величини и структури колекција, доступна сазнања о природи односа Обреновића и разних делова Србије, њихових међусобних утицаја и прожимања - објашњавају нам кустоси Боловић и Марушић.

У Паризу, благо о Обреновићима чувају Национална библиотека Француске, Национални архив, Музеј Орсеј, Академија лепих уметности, Универзитетска библиотека Сорбона, Национални музеји двораца Версај, Тријанон и Компијењ (ту се, тајним и јавним "дипломатским" делањем прекрајала Европа), Римокатоличка црква Нотр Дам, библиотеке Фонтебло и Жак Дусе, збирке породице Јевђе Јевђовића пореклом из Србије и колекције Ситолен Франш Д`Епере Вујић, која је међу кључнима за истраживања о Обреновићима у граду "светлости Европе". За српску јавност је, засад, можда најинтересантније 300 рекламних илустрација (images populaires) везаних за дом Обреновића у Француској, као доказ колико су, тада, тамо волели ту династију и Србе уопште...

- У граду Епинал, на истоку Француске, налази се чувена "фабрика слика", последња своје врсте у Европи. Она је непроцењиво културно наслеђе које се преноси кроз генерације још од 1796. У 18. па све до освита 19. века, "imagieries" то јест издавачи слика овог типа, имали су велику улогу у ширењу знања, илустровању политичких, историјских догађаја, религиозности, едукацији деце и забави. Термин "I"magerie populaire" има и теоријско, симбилочно значење: није реч само о примерцима штампаним на папиру, већ о "менталним сликама" које почивају на колективној свести" - налаз је Сиголен Франш Д`Епере Вујић.

Она се држи часног правила и праксе: "Сакупљати, значи објединити, колекционар је онај који спаја расуто, циљ је да се оно што је било растављено поново састави и заувек тако, као целина, остане.

СРПСКА СНАЈА

СИГОЛЕН Франш Д`Епере је праунука француског генерала из Великог рата Франша Д`Епереа, пријатеља Срба који је одавно скупљао грађу о Србима. Она је српска снаја. И Гордана Крстић Фај годинама истражује музеје у Француској. За разрешење непознаница о Обреновићима, милановачки Музеј и Србију, задужила је и истраживач Снежана Цветковић.