Мала Ремета Повратак бадњака у светињу

ПОСЛЕ више од пола века, у манастиру Мала Ремета, од овог Божића, служиће се свечана литургија и на Бадњи дан палити бадњак у манастирском дворишту. Такође, ни ходочасници неће више заобилазити ову светињу јер је, после деценију, асфалт повезао фрушкогорске манастире са западне стране Срема.

У манастиру, за који се као оснивач спомиње краљ Стефан Драгутин Немањић, који је наводно овај храм поклонио манастиру Рачи крај Дрине, данас живе само три монахиње - игуманија Рафаела (80), Ефросинија и Јована.

- Дуго година сам живела сама, а сада нас је три, сестринство је почело да нам се шири - похвалила нам се одмах игуманија. - Крајем новембра, захваљујући једном приватнику, спојили су нас асфалтом, преко Широких ледина, са манастирима, које масовно посећују туристи. Надам се да ће и нас од сада чешће походити гости - очекује игуманија Рафаела, док чисти орасе за чесницу, спремајући се за најрадоснији хришћански празник Божић.

Није ово једина вест која је у последње време обрадовала фрушкогорски манастир. Монахиње су дуго година одлазиле у суседни Јазак, где су ишле на богослужење у истоимени манастир. Од ове године, и у манастиру Мала Ремета, на Бадњи дан палиће се бадњак, а на велики хришћански празник, служити свечана литургија у манастирској цркви.

- Добили смо свештеника, који сваке недеље и на велике црквене празнике служи литургију. Тако да смо од ове године и ми у прилици да прославимо Христово рођење у нашем манастиру - прича игуманија, у нади да ће и мештани Мале Ремете почети све више да посећују овај манастир, али и да у њему обављају венчања, крштења.

Игуманија Рафаела крцка орахе за припрему чеснице

Манастир Мала Ремета, ушушкан у подножју јужних падина Фрушке горе, вековима је био скрајнут од пута, и није имао асфалтну везу са осталим манастирима који су се налазили на само десетак километара од њега, манастир Бешеново, Шишатовац, Кувеждин, Петковица...

ОД пре месец дана, манастиру Мала Ремета придружила се монахиња Јована, која каже да се још привикава, као и да је потребно још сестринства да би се сав посао обавио како треба.

- Мати игуманија је стара, а сестра Ефросинија и ја не можемо све да постигнемо, ваљда ће нам се још нека монихиња придружити - прижељкује сестра Јована.