Век прошли уз самар и запрегу

КЊИГОМ "Ужичке кириџије и рабаџије", недавно објављеном у издању чајетинске библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", аутор Данило Станојевић чува од заборава два вековна занимања Златибораца. Осветљавајући потомцима како се зарађивала кора хлеба преносећи пољопривредне и занатске производе на самару коња или превозом воловским и коњским запрегама, аутор открива путеве трговинске размене, али и згоде и незгоде које су их пратиле и из којих су се отресити сељаци извлачили захваљујући својој умешности.

На товарним коњима кириџије су у Шумадију, Поморавље, источну Србију и Посавину преносили луч, катран, кожу домаћих и дивљих животиња, сир, ракију, дрвене и земљане судове, суво месо, а у повратку доносили у завичај жито, вино и разну робу. До ужичких трговаца и занатлија из Дубровника, Котора и Рисна стизали су со, тканине, метална роба... Тако све до краја 19. века...

- Доласкокм "ћире", првог воза у Ужице 1912. године, нагло је почео да опада кириџилук, уступајући пренос робе рабаџијама и железници - подсећа аутор Данило Станојевић, који се више од две деценије бави завичајном историографијом.- Народни кулук, радна обавеза од 15 дана на друмовима, донела је Србији прве "државне путеве" и бржи превоз робе дрвеним и гвозденим колима.

Странице књиге сведоче да је рабаџија био као и хајдук: где осване, ту не омркне, где замркне, ту не осване. Увек у покрету, на друмовима, рабаџије су имале мало времена за топлину домаћег огњишта и женину љубав. Спавали су где стигну, под колима, у шталама, увек бринући о запрежним животињама.

Подсећајући на давно заборављене изразе и предмете кириџија и рабаџија, Стојановић казује и о њиховим узгредним пословима на немирним границама и у побуњеним нахијама, а пише и о занату катранџијa, кречара, седлара, дрводеља...

Поред ангажовања на изградњи пруге и путева у крају, превозу рукотоворина и робе све до београдских пијаца, као и магнезита, хрома и других руда из златиборских рудокопа, рабаџијама су у првој деценији 20. века посао донеле концесије и експлоатација грађе на Тари и Муртеници, када се отварају и прве стругаре.

- Осведочени хроничар Златибора наставио је провереним начином: стручну литературу и архивска истраживања обавезно допуњује теренским истраживања, чувајући сведочења ретких казивача за будуће генерације - истиче др Илија Мисаиловић у рецензији књиге.

ПРЕВЕЗЛИ ТУРБИНУ

Ужичке рабаџије су на посебним колима превезле опрему и турбине за прву хидроцентралу на Ђетињи 1900. године. У њихов велики успех спада и то што су превезли и гвоздену конструкцију моста на Дрини код Бајине Баште.