Царство говеда беле гриве

РОСА СЕ лагано диже стварајући измаглицу на утрини међу рибњацима по којима је село Ечка, недалеко од Зрењанина, постала позната. По пашњаку од неколико стотина хектара одјекује "Амо цице, ајмо!". Адам Бугар, власник фарме говеда без музилица, хладњаче за млеко и амбара за кукуруз, позива своје "благо". Стотинак говеда расе херефорд, црвено-белих, са карактеристичном белом гривом на врату и хрпту, препознају глас свог власника.

Ова раса, како објашњава Бугар, док се укупно 117 крава, јуница и телади полако и бојажљиво примичу, праћени подозривим погледом доминантног бика који се чеше уз грм дрењине, позната је по томе што пашњаку и отвореном простору, чак и по цичи и највећој киши, даје предност над било каквим објектима.

- Гајили смо "класичне" сименталце од 1983. па све до 2003. године, први у Србији смо подигли велику приватну фарму и годинама смо били рекордери у производњи млека, али, онда су се стври промениле и тај је посао постајао све мање исплатив - објашњава Бугар. - Неколико година сам покушавао да нађем нови посао, покушао сам са рибњаком, али у томе се нисам нашао, па смо се опет вратили сточарству, али, екстензивном, без производње млека. Говеда гајим у систему "крава - теле", а главни профит остварујем од продаје расне телади, која за седам месеци, достигну тежину и до 220 килограма. Годишње успем да продам педесетак комада, а цена им иде до четири евра за килограм.

Уместо да у велику, модерну зидану шталу, која још увек стоји на имању, иако су у њој говеда тек покоји дан годишње, када је зима баш јака, а и тада гледају да што пре изађу, Бугар је од месне заједнице закупио 500 хектара пашњака, и на њих пустио необичне, неки би рекли и полудивље - херефорде, говеда британског порекла, чији корени сежу у период док су овом острвском земљом лутали Келти.

- Далеко од тога да сам у том послу био први, било је у Србији херефорда и раније, пре тридесетак година, али, чини ми се да сам ја један од ретких који је овом послу врло озбиљно приступио и не дозвољавам да се раса "поквари" - каже Бугар. - Почео сам са 19 грла, а план ми је да крдо повећам на 500 комада, јер за толико грла имам земљишта.

Правило код екстензивног сточарства, објашњава Бугар, који је у овом послу са синовима, старијим, Давидом и млађим, који носи његово име, јесте да се по грлу обезбеди најмање хектар пашњака, и још око четири тоне кабасте хране годишње. За припрему те хране, ако се не купује, потребан је још један хектар по грлу.

- Ова говеда никада нису пробала кукурузе - каже Бугар. - А и ми смо млеко пробали само када смо "на превару" помузли неке питомије краве. Млеко је одлично, има и до девет одсто масти, тако да телад, која већ пар сати по телењу уз млеко почињу да траже и мекшу траву јако лепо напредују. За сада, продајем само мушку телад, женска остају да појачају крдо, а сваких пар година мењам бика, како не би долазило до парења у сродству. Овај, који је тренутно "на челу" крда, стигао је из Хрватске и плаћен је готово пет хиљада евра...

Сами херефорди, прича Бугар, отпорни су на болести, лако се теле и без помоћи људи, стеоност је готово стопостотна, иако нема вештачког осемењавања, а у исто време, ако их случајно нападну неки предатори, цело крдо се окреће како би се бранило.

- Мора се напоменути и то да управо херефорди и њихови "рођаци" расе ангус дају најбоље месо на свету - каже Бугар. - Баш зато, велика је штета што само у мом крају готово 20.000 хектара рита и слатинастог земљишта стоје празни, без говеда. О томе колико пропуштамо са пашњацима око пустих села централне Србије, не смем ни да помислим... Са друге стране, међутим, јако брине и то што смо дошли дотле да се у Војводини, иделаној за интензивну пољопривреду и сточарство, више исплати екстензивно гајење говеда...

ОД СМРЗАВАЊА ДО "КУВАЊА"

ХЕРЕФОРД је, како објашњава Бугар, раса говеда која је изузетно прилагодљива, па се успешно гаји од Аљаске, где температура пада и неколико десетина степени у минус, па до Мексика, где напредује и исто толико степени, али, у плусу.

- Потребна им је само заштита од ветра, било да је то неки шумарак, који прави заветрину, или зид од дасака, иза ког ће се заклонити када је ветар баш јак - објашњава Бугар. - Интересано је и да воду воле да пију из локви или рибњака, а да на валове, које сам направио, долазе тек кад немају другог избора...

ЖИЧАНИ ПАСТИР

ГОВЕДА се, сваког дана крећу по мањем делу пашњака, од око 160 хектара, који је, како прича Бугар, окружен жичаном еклектричном оградом.

- Наш је задатак да бар једном дневно обиђемо ограду, а и да обиђемо стадо са говедима, па, због тога планирам да набавим коња - каже Бугар. - Интересантно је да су ми се синови око говедарства поделили. Један више воли да се бави говедима, док другог привлачи ратарство. Верујем да је то добра комбинација, и да ће лепо наставити породични посао...

БАШТОВАНСТВО

ДОК је мушки део породице Бугар задужен за говеда, даме - Адамова мајка Славица и супруга Јолика, задужене су за баштованство. У башти, површине око једног хектара и у пластеницима гаје поврће а управо је њихова производња разлог због ког говеда неколико дана продове у штали. Поврће, објашњава Бугар, најбоље напредује када се ђубри стајњаком...