Лазарева пећина прва у Србији

ЗВОНКО Трифуновић, председник овдашњег клуба екстремних спортова Rock and ice, Роберт Мишић, спортски директор, и Дарко Драгуловић, члан клуба, пронашли су нових 700 метара подземних ходника у Лазаревој пећини, надомак Бора. Тиме је потврђено да ова ова шпиља има више од 12 километара канала, што је чини - најдужом пећином у Србији.

- Круна је што смо одлуком Олимпијског комитета проглашени за врхунске спортисте у категорији спортске спелеологије националног ранга - не крије задовољство Трифуновић. - Док нисмо почели да “радимо”, најдуже што је пронађено у Србији је ушачки пећински систем дугачак 6.181 метар. Али, за последњих 15 година, колико радимо на истраживањима, пронашли смо више од 12 километaра ходника у Лазаревој пећини.

Дубоко у утроби земље, кроз дубље и плиће водене токове, стрме и често неприступачне стазе, борски спелеолози кретали су се, некад и до 32 сата.

- Када уђете у њене одаје, потпуно је јасно зашто је ово пећинско благо познато у свету. Импозантне дворане са прелепим сталактитима и сталагмитима потпуно вас остављају без даха. Током истраживања пронашли смо и “црвену собу”, посуту кристалима која делује чаробно. Јаркоцрвена боја, која заправо представља руду гвожђа, заслепљује својом лепотом, и сија остављајући утисак да боравите у кристалној дворани - додаје наш саговорник.

Ушушкана у срцу природе, убраја се у најбогатије археолошко налазиште, а често је стручњаци поистовећују са Постојнском јамом у Словенији.

- Без сумње могу рећи да Лазарева пећина по богатству пећинског накита превазилази Постојнску јаму. Унутрашњост обилује каналима, стубовима, подземним украсима попут окамењених водопада, кречњачким, одосно бигарним кадицама и галеријама невероватних облика. Ходници су високи и више од 40 метара - тврди Трифуновић.

Овај природни бисер један је од највећих станишта слепих мишева у овом делу Балкана, јер се у њему скућило 24 од 27 регистрованих врста на Балкану. Пећина је састављена из више нивоа канала - сувих и речно активног. Дужина уређених канала за посетиоце је око 1.000 метара.

- Када смо на једном делу “пробили” сифон, где је била сакупљена вода, отворили смо пролаз и то је једина повезаност старог са новим делом пећине. Самим тим смо ослободили пролаз за слепе мишеве који сада могу да се крећу и у новом делу. Да би се уредио додатни простор за посетиоце треба избити ходнике, поставити расвету, уредити пећину. Надлежни би то требали озбиљно да размотре, јер је Лазарева пећина у сваком погледу једини капитални објекат у овом делу Србије који има потенцијала да постане прави туристички бум - каже Трифуновић.

ПОЛОВИНА НЕИСТРАЖЕНА

Борски спелеолози истичу да вероватно још није истражена ни половина овог природног феномена који чини део планине Дубашница. На самом уласку у пећину смештена је Улазна дворана, а за туристе је посебно занимљива фонтана жеља, у којој се убацују новчићи, а жеље по предању убрзо бивају испуњене. Ту је и кречњачки блок - глава бизона испред дворане слепих мишева.

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ

Лазарева пећина се убраја у најбогатије и најзначајније археолошко налазиште, а према спелеолошким истраживањима она је најдуже у Србији. Пећински накит, сталактити, сталагмити, кадице, драперије настали су радом подземне Лазареве реке, која и данас протиче у неким деловима пећине. Легенда која се у Злоту преноси са колена на колено говори да је пећина добила назив по кнезу Лазару, када су се остаци војске после Косовског боја, бежећи од Турака, склонили у пећину. Друга верзија говори да је пећина добила име по хајдуку Лазару, који је нападајући турске зулумћаре стекао непојмљиво богатство које је сакрио у пећину, за које се верује да и данас почива негде дубоко у њеној унутрашњости.