Суша у Мачви обрала кукуруз

РАТАРИ који су применили комплетне агротехничке мере на кукурузним пољима око Шапца могу рачунати тек на половину просечног приноса, а много је парцела са којих нема ни клип да се убере. На овакву поражавајућу јесењу слику, указује члан Градског већа у овом граду Петар Лончар, истичући да су се ратарске прилике већ прелиле на ионако осиромашени сточни фонд.

- Кукурузом је засејано 25.000 хектара, а сојом 2.500, што је половина укупних ораничних површина у околини Шапца. Двомесечнуа суша у периоду значајном за развој ових биљкака одразила се на принос, посебно код оних који су закаснили са сетвом или се нису придржавали агротехничких мера - каже Лончар.

Разлог за одустајање ратара од агротехничких мера је недостатак новца. Процена је да ће принос, који се у нормалним годинама у Мачви креће око шест тона сувог зрна по хектару, сада бити око три тоне.

- Пољопривредници који се баве сточарством су биљке већ скинули са поља и искористили за силажу, али то је мањи број оних који гаје говеда. У великом проблему су одгајивачи стоке, а најновија суша само је још једном показала поражавајућу чињеницу да код нас тржиште једноставно не постоји - каже Лончар.

Најбоља илустрација је што цена прасади, на пример, уопште није формирана уназад неколико година, а ситуација је потпуно супротна тржишним кретањима. Јер, килограм живе ваге дебелих свиња кошта 160 динара, а прасића око 180 динара. Када се ове две цене тако изједначе, то је сигуран знак да је криза изузетно велика.

- Управо је прошла шабачка преслава Мала Госпојина, а да нико није тражио да купи прасе за госте - истиче Лончар. - Само град Шабац без околних места има 40.000 домаћинстава. Да се бар половина одлучила да набави прасе, ово би се и те како осетило у Мачви и суседном Срему. Али, грађани су, због беспарице, готово потпуно одустали од обичаја који је српски сељак увек неговао.

По речима нашег саговорника, ништа боље није ни у млекарству, јер је локална млекара, која је друга по величини у Србији, пред ликвидацијом. Најтеже је домаћинствима са пет до 10 крава, јер је њихово млеко јефтиније од 30 динара.

РАЧУНИЦА

ДА би тов свиња био рентабилан, килограм свињетине мора да кошта најмање колико и седам килограма кукуруза, односно, 160 динара. Тако ће ове године данак највише да плате они који се баве производњом прасади!

ВОЋЊАЦИ РОДИЛИ

СВЕТЛА тачка овдашње земљорадње ове године било је воћарство. Са 4.500 хектара под шљивама, малинама, купинама и трешњама, које су имале просечан род и добру цену, могло се зарадити. Али овде су хитно потребни погони за дорадне послове - паковање и замрзавање.

- Шабац све своје снаге треба да усмери у градњу једног таквог погона. Пуни род већ догодине имаће плантаже трешања на којима је радила локална управа - каже Лончар.