Уче ћирилицу и падеже

Ј. СТОЈМЕНОВИЋ

22. 07. 2015. у 13:38

Филозофски факултет угостио 47 странаца, заљубљеника у српски језик и културу. Полазници Летње школе упознају Србију кроз фолклор и екскурзије

Уче ћирилицу и падеже

Полазници Летње школе осим часова српског уче и о нашој култури и историји

ДЕВЕТНАЕСТО лето заредом у студентским клупама Филозофског факултета марљиво уче полазници Међународне летње школе српског језика, културе и историје.

Тронедељну школу похађа 47 полазника из 24 државе: Мађарске, Румуније, Француске, Велике Британије, Аустрије, Немачке, Пољске, Чешке, Русије, а потом из Јапана, Јужне Кореје...

Радним данима су преподневни часови резервисани за лекторске вежбе, а полазници Школе подељени по групама од по осморо, према нивоу језичког знања.

У учионици, у којој професорка Исидора Бјелаковић ради са полазницима почетног курса, неколико Руса увежбава вођење дијалога у мењачници.

- Добар дан. Колико динара могу да добијем за једно евро? - упитао је један од полазника курса, а професорка је уз благи осмех објаснила да је правилно рећи за "један евро".

- Предност ове групе је што ћирилицу већ знају, због свог матерњег језика - каже Бјелаковићева. - Зато смо врло брзо прешли на учење падежа и на вежбање изговора.

Упркос почетку паузе за ужину, која је уследила после часова, неки од полазника у кантини и даље коментаришу лекције, док се други расхлађују водом, соковима и присећају викенд-излета у Пожаревац.

- Иако је било готово 40 степени, било нам је веома лепо - каже Пољакиња Наталија Соколовска. - У Пожаревцу смо посетили Музеј Милене Павловић Барили и Виминацијум, а уз то смо се дружили и вежбали српски.

Соколовска похађа средњи курс и каже да јој при учењу нашег језика помаже то што је раније учила руски, али да је, ипак, збуњују поједине речи.

- Примера ради, када на пољском кажете дрога, мислите на пут, док у српском језику та реч има сасвим другачије значење - објашњава Наталија.

Колеге из учионице, Мађар Антал Хаваши и Француз Филип Субрајт, паузу користе да прокоментаришу организовану посету Матици српској, говорећи нам и о личним разлозима за учење српског језика.

- Мој први контакт са Србијом била је музика, а онда су ме заинтересовали и српска култура и језик - вели Субрајт. - Волео бих да савладам језик довољно добро и да могу у Србији да радим у својој струци, као геолог.

УПОЗНАВАЊЕ ГРАДА

КООРДИНАТОРКА Душанка Звекић Душановић каже да је сваке године пракса да полазнике школе упознају са градом који их је угостио.

- И поред излета, које организујемо викендима, полазнике желимо да упознамо и са знаменитостима Новог Сада - каже Звекић Душановић. - Поред посете Матици српској и Петроварадинској тврђави, ићи ћемо и у Музеј града Новог Сада.

МАЛО ИСТОРИЈА, МАЛО КОЛО

ПОПОДНЕ је резервисано за факултативна предавања из српске књижевности, културе, историје, политичке социологије. Полазници Летње школе имају могућност и да играју фолклор у АКУД "Соња Маринковић", као и да на завршној приредби прикажу шта су научили.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Ја

22.07.2015. 17:54

Благо њима, код нас у Нишу се учи цигански по школама !

Д. Збиљић

23.07.2015. 01:06

"ГОНЕ" ЛИ СРПСКИ ПРОФЕСОРИ СТРАНЕ СТУДЕНТЕ ДА УЧЕ ДВА ПИСМА?Чини ми се да овде нигде није речено уче ли и даље српски професори студенте из иностранства да Срби, једини на свету, "имају два писма" (српско и хрватско), па им зато нестаје њихова ћирилица. Да ли заиста српски професори "малтретирају" стране студенте да, учећи само српски језик, морају да савладавају два писма -- српско и хрватско. То је услуга хрватским професорима и "хрватском језику" на штету српског језика и српске ћирилице.