Буна и на сцени
16. 03. 2015. у 13:47
Велико откриће уочи обележавања два века од Другог српског устанка. На молбу кнеза Михаила, 1865. године Србин из Дубровника Матија Бан написао дводелну драму

РЕТКИ су књижевни и позоришни делатници који знају да је чувени писац Матија Бан, још 1865, написао драму под називом "Таковски устанак"! Кнез Михаило га је, организујући у Топчидеру народну и државну прославу пола века од овог великох историјског догађаја, посредством министра Косте Цукића позвао да "што живље и верније" напише позоришни приказ тих догађаја...
- Иако је рок био кратак, Бан је основни текст написао за две седмице, а основу су му чинили записи Вука Караџића и Алексе Симића, те других хроничара и учесника устанка. Због природе и патриотског набоја текста, и да се не замере Турцима, представа је одложена да се одигра после свечарских догађаја - каже др Недељко Трнавац, професор Филозофског факултета у Београду, родом из таковског краја.
Лета исте године Бан драматичну прозу претвара у стиховану драму, проширује је и два њена дела - "Таковски устанак" и "Ускрс српске државе" - обједињује под насловом "Српске Цвијети". На ијекавици, јер беше Србин из Дубровника, а и то наречје се увелико говорило у таковском крају тога доба, често и данас...
- С обзиром на околности, сасвим је разумљиво зашто драма Матије Бана има глорификаторски тон, односно велича улогу кнеза Милоша, кнегиње Љубице и јунака који су 1815. подржали Милошево велико државотворно дело. Ипак, с обзиром на то да ће се два века од Таковског устанка обележавати баш ове године, 23. априла, ваљало би размислити о актуелизацији овог значајног књижевног рада: било кроз фототипско издање које би требало да имају сви музеји, библиотеке, школе... било кроз ново позоришно приказивање - закључује проф. др Трнавац.
ЗАТУРЕНО БЛАГО
- ДРАГОЦЕНО дело нисмо нашли ни на Филозофском факултету у Београду, који је наследник Лицеја на којем је Бан предавао француски језик, а на Филолошком смо затекли само "картончић", као траг да штампана књига постоји, али не и бар један примерак. Вероватно је "нестао" после 1903, током уништавања заоставштине која похвално говори о Обреновићима... После дужег трагања, текст смо нашли у збиркама САНУ и сада је свима доступан - каже проф. др Трнавац.