Сад и Мачвани увозе прасиће

ШАБАЦ - Око 10.000 хектара пшенице засејано је ове јесени на пољима око Шапца, што је нешто више од десетогодишњег просека. Иако су мајске поплаве начиниле велику штету, аграрна година се ипак оцењује као успешна, али се смањује сточни фонд, што становништво уводи у зачарани круг сиромаштва.

На ово указује Петар Лончар, члан Градског већа задужен за пољопривреду, истичући да је због поплава било пресејано чак 2.000 хектара ораница. Због тога је каснила и берба кукуруза, па се, тако, и сетва озимих култура - тритикала, зоби, јечма, пшенице, отегла скоро до краја новембра. Позитивно је што су сви ови усеви у добром стању.

- Пшеница има добру цену, веома мали су трошкови, па се сељаци лако одлучују да је сеју, а треба им и слама за стоку, јер смо ми претежно сточарски крај. Ипак, први пут ове године догодило се и то да се из Мађарске и Немачке увозе прасићи за тов, што се у Мачви, традиционално познатој по свињарској производњи, није могло ни замислити - каже Лончар.

На то што ћемо имати увозну печеницу, надовезује се и податак да је у периоду од само два месеца, килограм живе ваге товљеника са 200 пао на 140 динара, а произвођачи тврде да је минимум исплативости 160 динара. Навикнути на овакве осцилације, које неминовно доводе до великих губитака, сељаци покушавају да се “изваде” заснивањем воћњака, посебно јагодичастог.

- Ове јесени највише је посађено малина, и то у Мачви, док у Поцерини више саде јагоде. За пет година тамо је никло 1.000 хектара јагода, што нас је квалификовало за највеће произвођаче овог воћа у Србији. Ово се догодило захваљујући субвенционисању копања 250 дубинских бунара, што је покренула локална управа - објашњава Лончар.

Од 60.000 ораница на подручју Шапца, ратарским културама прекривено је 55.000 хектара. Лончар каже да су мишљења стручњака подељена да ли наши сељаци треба да се баве специјализованом производњом или такозваним сваштарењем. Из личног искуства, предлаже две до три производње, јер се само тако, каже, може преживети у нашим условима.

- Мора се наћи најподеснији модел за нашег сељака, али чини ми се да би, поред сточарства и ратарства, свако домаћинство требало да има или озбиљан воћњак или пластеничку производњу поврћа. Јер, кад наиђу временске неприлике и поплаве, као овог пролећа, треба да има нешто што ће му помоћи да се опорави - каже Лончар.

ВЕЛИКЕ СТАЈЕ УГАСИЛЕ МАЛЕ

ШАБАЧКИ сељаци држли су по две крмаче и краву или две, што је последњих година потпуно изумрло. Велики произвођачи су их потпуно потиснули. Тако су остали без додатног прихода.

- Поред меса и млека, производили су сир и кајмак, износили их на тржнице и пијаце. Чак и они који су умели да се снађу, па посадили воћњаке, морају да причекају неколико година до озбиљног рода - наглашава Лончар.