Вечно сећање на Милунку Савић

ТАЧНО 90 година пошто ју је сама ту подигла, на кућу са бројем четири у улици која, у Степановићеву надомак Новог Сада, носи њено име, данас ће бити постављена плоча која ће трајно сведочити да је у њој, додуше не дуго, живела велика српска хероина Великог рата Милунка Савић (1890-1973).

- То је наше одуживање болно окаснелог дуга и према великој личности целокупне српске историје и према недугој историји ове наше мале средине, насељене готово искључиво потомцима Личана и Херцеговаца, као и сама Милунка, добровољаца у Првом светском рату - каже, за „Новости“ Вељко Абрамовић, председник Савета МЗ Степановићево.

Степановићево је, наставља наш саговорник, почело да се гради 1924. године, на пустари Марија мајур, на којој је око 150 солунских добровољаца, међу којима је била и Милунка Савић, добило по девет катастарских јутара обрадиве земље и плацеве за градњу кућа. Једна од првих која је завршена, била је њена, али она ту није остала дуго.

- Одселила се после годину-две у Београд, а у кући је остала њена сестра Славка. У међувремену, кућа је више пута мењала власника, а данас у њој живи породица Совиљ, која се у Степановићево доселила последњих година и сада покушава да је обнови - каже Абрамовић.

Није ни улица у којој се налази Милункина кућа носила њено име одувек. До пре петнаестак година се, наиме, звала Улица Југословенске народне армије.

- То је био први корак да јој се одужимо, а постављање ове табле је други, не мање значајан - закључује Абрамовић. - Није, наравно, случајно што је постављамо данас. Јер, 27. новембра 1927. наше село је, наравно по војводи Степи Степановићу који је био командант већини његових тадашњих житеља, добило данашње име. Зато је то и дан нашег места.

ЧЕКАЛИ ЈУНАКА

КАДА је 27. новембра 1927. Степановићево и званично добило данашње име, гост је требало да буде војвода Степа Степановић (1856-1929).

- Чак је и на железничкој станици све било спремно за његов дочек, али се већ остарели војвода, који ће се и упокјити само годину и по касније, нагло разболео и није могао да обиђе своје саборце - каже Абрамовић.