Цареви у камену

ТОКОМ археолошких истраживања комплекса Царске палате Сирмијум у Сремској Митровици, која су започела 2002. године, до сада је откривено око 50 фрагмената порфира, односно делови главе, лице, део лобање, ухо. Склапањем новопронађених делова са онима који су ископани током ранијих археолошких истраживања, потврђена су досадашња предвиђања истраживача - да су у питању делови портрета римских царева из четвртог века.

Археолошка ископавања северног дела Царске палате трају пуних 12 година. Пре неколико година откривене су главе римских богиња Дијане, Венере и Тихе, док су током ове године археолози дошли до 30-так фрагмената порфир, а на истом делу терена.

- Мора се нагласити да су од порфира, камена који се експлоатисао само у Египту, израђиване само фигуре царева. Тај обичај увео је Диоклецијан када је 293. године успоставио нови систем владавине Римским царством. То је тетрархија, владавина четири цара - два августа и два цезара. Порфир, пурпурни камен, симболише њихову снагу и апсолутну моћ - објашњава др Ивана Поповић, стручни саветник Археолошког института у Београду.

Претпоставке стручњака су да је реч о Диоклецијану и Галерију или Лицинију и Константину.

- Засада не можемо тачно рећи који су цареви. Пронађени фрагменти представљају део главе, уха, постоља и богато украшеног огртача - истиче др Стефан Поп-Лазић, стручни сарадник Археолошког института и теренски руководилац ископавања.

Налази ових фигура су изузетно ретки, а делови порфирне композиције из Царске палате Сирмијума потврђују да је овај град током касне антике имао изузетан значај и да су се у њему догодили кључни догађаји за историју Римског царства.

Како каже кустос Музеја Срема Мирослав Јесретић, ово је један од разлога више да туристи обиђу град на Сави. Поред пронађених делова главе и огртача, на истраживачком сектору је регистровано и више од 20 гробова из средњовековног периода, као и делови објекта из касноантичког периода.