Оживљава голубачки град

ГОЛУБАЦ - У Београду ће данас бити потписани уговори са извођачима радова на ревитализацији средњовековног Голубачког града, која ће почети крајем овог или почетком наредног месеца. Потписивање уговора омогућило је решење о издавању грађевинских дозвола, које је 30. јуна донело Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Вредност комплетних радова је 6,6 милиона евра, које обезбеђује Европска унија. На грађевинске дозволе чекало се 12 месеци, па су за цео пројекат преостале две године, јер он мора да се реализује до 22. јула 2016.

Уговори ће бити потписани у просторијама Аустријске развојне агенције, која је спроводила тендере за извођаче. Тај посао је доделила Европска унија.

- Прво следи потписивање уговора између предузећа "Тврђава Голубачки град" као инвеститора и извођача радова, чије ће име јавности бити саопштено после склапања уговора. Касније следе и уговори са Аустријском развојном агенцијом, па ће радови почети крајем јула или почетком августа - каже за "Новости" Искра Максимовић, директор предузећа "Тврђава Голубачки град", које су Влада Србије и Општина Голубац основале због обнове и каснијег газдовања целим комплексом.

Радови ће тећи у две фазе.

- Прва ће бити градња обилазнице око утврђења, дуге 800 метара, како би се саобраћајница, која је део Ђердапске магистрале, изместила изван његових зидина. Истовремено ће се радити и друга, а то је градња инфраструктуре, обалоутврде, визиторског центра и археолошког парка - каже Искра. По завршетку свих радова биће уређено пристаниште за крузере, ресторани, бициклистичке стазе, спортски терени, базени, рибарско село, апартмани, атељеи за уметнике и марина за чамце. Њих неће финансирати ЕУ, пошто је реч о комерцијалним садржајима, већ се за њих тражити други инвеститори.

Средњовековни Голубачки град налази се на самом улазу у Ђердапску клисуру и припада Националном парку Ђердап. Састоји се од предњег, задњег и горњег дела, са две колске капије и десет кула. Не зна се тачно ко га је саградио, да ли Срби, Византијци или Мађари. Непознато је и време градње, али се први пут спомиње у угарским списима, у првој половини 14. века. После Косовског боја тврђаву је заузео Бајазит Први и под Турцима се налазила све до 1867. године. Изградњом хидроцентрале Ђердап ниво Дунава код ове тврђаве је подигнут, па су њени доњи делови често под водом, што их додатно оштећује.

ДУНАВСКА СТРАТЕГИЈА

Аутор идејног пројекта за обнову Голубачке тврђаве је архитекта Марина Јовин, а стручни консултанти Синиша Темерински и Миомир Кораћ. Обнова утврђења део је Дунавске стратегије, програма социјално-економског развоја дунавског региона у Србији, који се финансира преко фондова ЕУ.