Неоткривене лепоте кањона реке Јерме

В. ЋИРИЋ

08. 12. 2012. у 21:59

Кањон реке Јерме, на југоистоку Србије, обилује несвакидашњим лепотама и споменицима. На једном месту се могу видети најужи кањонски усек у Европи, пећине, кречњачке фигуре

Кањон реке Јерме са Влашким планинама у троуглу између Пирота, Димитровграда и Бабушнице, обилује културно- историјским споменицима, али природним лепотама за које знају само ретки заљубљеници у природу и они најодважнији спремни за пентрање по козјим стазама. Овде се на једном потезу могу видети најужи кањонски усек у Европи, велики број пећина, кречњачке фигуре попут оних у Ђавољој вароши, али и мноштво других реткости од којих застаје дах.

Мирослав Докман, планинар и водич, каже да је ово један од предела Србије са сачуваном природом јер је до 1927. године овај крај практично био непроходан и ван домашаја људи. Човек је овде први пут озбиљно оставио свог трага када је направљена пруга уског колосека за рудник висококвалитетног каменог угља Ракита. Рудник је радио до средине шездесетих када је угашен, а опрема демонтирана и послата у Словенију.

- Овде је најужи кањон у Европи. У месту које овдашњи људи зову Цедиљка, распон између две стене високе више десетина метара је свега метар и по. Нажалост, читав крај је недовољно представљен, па чак и житељи околних градова о њему не знају довољно - каже нам водич Докман. - Бањским туристима је знан по лековитом извору, названом Слонова задњица, на коју неодољиво подсећа. Многи знају за Звоначку бању, али мало коме је познато да та надалеко позната вода, која благотворно делује на нервни систем, потиче управо из подножја Слонове задњице.

БЛАГО ПОПА МАРТИНА МеЂу најпознатијим пећинама, пре свих је Ветрена дупка, у којој су, приповеда се, своје кости оставили многи трагачи за благом тражећи оно што је остало иза извесног попа Мартина, који је наводно у дубинама пећине сакрио велике количине злата, опљачканог од Турака.

Трасом некадашње пруге уског колосека по којој је тутњао "ћира" возећи угаљ ка железничкој станици у Сукову и рударе назад ка Ракити, већ четири деценије пролазе аутомобили. Од пруге је асфалтирањем направљен пут, који преко Сукова и Звонца, води до Бабушнице, односно од Власотинца до Лесковца.

Ова вијугава саобраћајница обилује прелепим каменим мостовима. Са једног од њих се одваја стаза ка највишем врху на Влашкој планини, ка Асеновом калеу. Са овог узвишења, обележеног крстом од пешчара, које се пропиње на 1.300 метара поглед пуца ка околним дубодолинама према Димитровграду, Бабушници и Пироту, али и ка усеку кањона Јерме. Ни данас није јасно како је крст доспео на врх планине, на коју се успињу само планинари и људи вични ходању по козјим стазама. Има оних који верују да је исклесан на лицу места, док други, склонији народним предањима, кажу да су га овде на рукама изнели родитељи једног оболелог младића, који су веровали да ће њихов син оздравити, ако на том месту побију крст.

ДОРОТЕЈ ИЗ МАНАСТИРА

На улазу у бајковити кањон реке Јерме, недалеко од питомине села Власи, на левој обали реке је надалеко познати манастир из 14. века, задужбина Константина и Јелене Дејановић. Ово средњовековно здање је под заштитом Унеска. Ту су између осталог снимани и кадрови неких домаћих филмова - "Доротеј", "Косовски бој" и "Двобој за јужну пругу".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Sofronije

09.12.2012. 08:45

A gde bi drugo nego u Sloveniju, setimo se: Kidriča, Kardelja, Dolanca i još mnogo njih to su bili ljudi koji su vodiji Jugoslaviju. Doduše bijo je tu i srba ali u obliku slika a slike ne govore.