Праисторијско гробље у порти Ваљевске Грачанице

ВАЛЈЕВО - Иако су током истраживања у порти храма Ваљевске Грачанице безмало свакодневно били изложени претњама и клетвама такозваних чувара грачаничких, које предводи лажни монах Драган Давидовић, археолози овдашњег Завода за заштиту споменика културе успели су да дођу до значајних открића. Испод остатака најстаријег манастирског конака нашли су, по свему судећи, праисторијско гробље.

До тог открића дошли су, условно речено, успут, док су испитивали старост цркве Светог Архангела Михаила у Тубравићу, у народу познатије као Ваљевска Грачаница, која ће, кад буде напуњено будуће вештачко језеро - хидроакумулација „Ровни“, бити потопљена. Поузданих података о датуму њене градње нема, али предање каже да је крајем 13. века обновио краљ Драгутин.

- Утврдили смо да је конак подигнут на гробовима старијим од цркве, постоје одређене претпоставке да хумке потичу из праисторије, јер су покојници сахрањени у правцу запад - исток, супротно од православних обичаја - каже археолог Радивоје Арсић, директор Завода за заштиту споменика културе из Ваљева. - У гробовима смо затекли алатке од кремена, што наводи на сумњу да је тај локалитет употребљаван за неке сакралне потребе, још од праисторије.

Поред саме цркве, археолози стално откривају скелете на гробљу из средњег века. Гробље је постојало бар три века, у време бивствовања манастира, којег су завојевачи више пута рушили и палили. А старост гробља пронађеног испод конака прецизније ће бити утврђена анализом посмртних остатака помоћу радиоактивног угљеника Ц-14.

- Најстарији манастирски конак био је површине 13 са осам метара, од њега су остали само темељи и зидан је вероватно крајем 15. века - каже археолог Дејан Булић из Београда. - Други конак који смо претходно открили на источној страни цркве датира с краја 16. или почетка 17. века. У поду старијег конака нашли смо огњиште, кухињску грнчарију, два угарска новчића, којима такође треба одредити старост.

Црква је осамдесетих година прошлог века проглашена за споменик културе од историјског и друштвеног значаја. Стручњаци су проценили да није могуће да храм буде премештен на другу локацију, како би се спасао од потапања, јер је грађен каменом различите величине, заливаним живим кречом, што онемогућава рушење и поновно подизање богомоље.

- Док су и прошлог лета трајала ометања радова у порти цркве, дошли смо до једног од најзначајнијих открића у оближњим Брезовицама - каже Арсић. - На падинама Повлена нашли смо камено утврђење старо 3.000 година. Даља истраживања показала су да је у питању најстарија употреба камена на простору Србије. Ово подручје било је, миленијум пре Христа, место на којем су живели Илири и Трибали, па се претпоставља да су они градили ову утврду.