Од дрвета ствара уметност

УПЕЧАТЛЈИВ мирис дрвета и звук тесарског алата, попут најумилније музике, урезали су се дубоко у сва чула Роберту Силберхолзу (42) у најранијем детињству, док се још као дечак врзмао и играо по радионици чувеног новосадског мајстора дубореза Марка Пенова, не слутећи да ће му то постати позив. Најпре из хобија, за своју душу, даске под његовим длетом постајале су уметничка дела, а од пре деценију и по, преузевши улогу чувара старог заната, то му је постало и занимање.

После НАТО бомбардовања улазним вратима у Министарство иностраних послова у Београду вратио је првобитни изглед, а посебно је поносан на капију на рестаурираној кући чувеног математичара Мике Петровића Аласа, одмах преко пута Конака кнегиње Лјубице у Београду, на којој је по оригиналу који је пропао урадио шаране у дуборезу.

- Занат сам учио од свог деда-тече Пенова, упијао сам сваку реч коју је изговорио о дрвету, а погледом крао веште, филигранске потезе длетом - говори Роберт. - А кренуо сам сасвим случајно почетком деведесетих, када је требало да изравнам једну даску. Прекинуо сам школовање на Војној академији и посветио се дуборезу.

Откако је решио да се опрости од војног позива и озбиљно се посвети старом занату, жељан знања, много је путовао у Аустрију, Немачку, Швајцарску и учио нове вештине, а и данас живи на релацији Нови Сад - Беч. Учествовао је и на изложбама у том граду и Салцбургу а за Канађанина нашег порекла је у дрвету направио фигуру голфера Тајгера Вудса и хокејаше.

- Знања и алата никад доста - каже Роберт, напомињући да иако постоје савремене машине које могу да ураде и 90 одсто посла, он их ипак не користи, јер је убеђен да длето, посебно оне чувене марке „кирсцхен“ у људској руци не може ништа да замени. Дубоке шаре и рељефи машином се не могу тако фино урадити, као што се не може дуборезати у сваком дрвету.

Липа је, објашњава Роберт, најбоља за дуборез, па још ако се на њу ставља и позлата. Лепе ствари могу се урадити и са орахом, мада је тврдо дрво, а користи и јасен и букву. Материјал за рамове за огледала, украсе за намештај, религиозне и друге предмете проналази у фрушкогорским шумама, а за мотивима и начином рада, у недостатку литературе, трага по интернету.

КНјИГА О ДУБОРЕЗУ

ЛИТЕРАТУРА о дуборезу је врло оскудна, код нас готово да је и нема, па је Силберхолз почео да пише књигу о тој вештини. Жеља му је да се са тајнама старог заната, у оквиру техничког образовања, упознају и основци. Прошле године је у Музеју Војводине организовао школу дубореза.